"KORONA NAS JE ODVOJILA" Ispovest muškarca iz Majdanpeka čija je supruga medicinska sestra u Nemačkoj!

Majdanpek... Mnogo je medicinskih radnika iz Srbije trbuhom za kruhom krenulo širom Evrope u potrazi za boljim i lagodnijim životom. Najviše njih se opredelilo za tu uređenu i kako kažu, vrlo disciplinovanu Nemačku. Reklo bi se da je to u poslednje vreme postao trend ali u svakom slučaju oni koji su se odlučili na ovakav korak, ne žale se. Radi se dosta ali ako se ima cilj, većina njih kaže da se sve može i postiže. Dobra zarada je glavni motiv koji opravdava računicu da se u zivotu nešto dobija a nešto gubi.

Za napuštanje Majdanpeka pre godinu dana odlučila se i Suzana Pavlović, nekadašnja vaspitačica majdanpečkog vrtića "Marija Munćan". Pre godinu dana rešila je da se put Nemačke uputi najpre  sama, a u plani je bilo da se odmah po dobijanju papira pridruži i ostatak porodice. Suprug Bojan koji je medicinski tehničar na odeljenju hirurgije Opšte bolnice u Majdanpeku i njihovo dvoje dece.

- Suzana je odmah počela da radi u jednom Staračkom domu u gradu Kierspe. Prilično se dobro snašla i tada smo počeli da razmišljamo o konačnom preseljenju u Nemačku. U isčekivanju vize i papira deca i ja smo povremeno odlazili, ona je dolazila kada je bila u mogućnosti. U februaru mesecu na mesec dana deca i ja otišli smo za Nemačku ne sluteći šta može da nas zadesi sa pojavom epidemije smrtonosnog koronavirusa. Kao i svuda  krenule su nevolje i u Nemačkoj. Istina, tamo se to nešto ležernije prihvatilo u početku, dok je kasnije sa širenjem epidemije sve dobilo ozbiljnije razmere. Zavladala je panika, strah i neizvesnost od novonastale situacije kao i u ostalim zemljama. I Nemci su krenuli sa uvođenjem rigoroznih mera Vlade na suzbijanju epidemije pa smo tako bukvalno deca i ja dok je supruga morala da odlazi na posao, bili kao zatočenici. Nismo izlazili iz kućnog karantina, poštujući sve mere ograničenja kretanja i poštovanja pravila tamošnjih vlasti, kaže Bojan Pavlović. 

Foto: Privatna arhiva

- Na svu sreću da nam je boravak u Nemačkoj bio planiran samo u trajanju od mesec dana, uspeli smo da se vratimo već početkom marta kada  granice još uvek nisu bile zatvorene. Vanredno stanje odmah je uvedeno dan dva po našem povratku u zemlju i tek smo tada shavtili ozbiljnost situacije sa koronavirusom svuda u svetu pa i kod nas u Srbiji. Na graničnom prelazu nismo dobili nikakva uputstva inspekcije niti rešenje da smo u obavezi da provedemo određeno vreme u samoizolaciji jer smo imali sreće da Nemačku napustimo na vreme. Odlučio sam ipak da sa decom kao odgovoran građanin to učinimo samoinicijativno, budući da se koronavirus rapidno širio i u NRW pokrajini u kojoj se nalazi grad Kierspe u kojem smo boravili. 

- Broj  zaraženih iz dana u dan i u Nemačkoj se vrtoglavo povećavao, rastao je i broj smrtnih slučajeva što je i Nemačku uz Italiju i Španiju u kojima boravi najviše stranaca među kojima i Srba, svrstalo u red zemalja označenih kao vodeća žarista zaraze ovim virusom. Iz tog razloga, predostrožnosti radi ali pre svega velike odgovornosti prema svojim sugrađanima, odlučio sam da sa decom u kućnoj izolaciji provedem prdviđenih 14 dana. S obzirom na to da sam medicinski radnik, jako dobro znam kakve sve posledice nosi nepoštovanje pravila samoizolacije i svega ostalog što je predvidela Vlada Srbije kad su mere zaštite u pitanju na suzbijanju ovog opakog virusa. Za sada se nekako snalazimo, prijatelji i komšije nam nabavljaju sve što je neophodno od hrane i ostalih potrebština. Da je lako nije, pogotovo deci koja nisu navikla na ovakav način života,  ali šta je tu je, iz ove kože se ne može, napominje Bojan verujući da će ova agonija uskoro prestati i suzbiti strah koji svakodnevna neizvesnost donosi. Brojeći dane, kada će ova porodica koja je u svakodnevnom strahu na dve strane, ponovo biti na okupu.

Foto: Privatna arhiva