SNIMAK NAĐE IZ UŽICA VEĆ IMA 750.000 PREGLEDA! Ovako zvuči karantinska pesma! (VIDEO)

Evo, svaki dan, isti mi je plan,
ne znam gde ću, ne znam šta ću, pa bežim u san.
Ruke Peri, kožu skidaj, čisti, ribaj, gledaj stan.
Probala sam čak, spremiti ručak,
rerna, ringla, nešto puče i nastade mrak,
dvadeset i šest godina ni na pomolu mi brak.
Vežbaj klavir, ne ide mi lako,
vežbaj terce, a ne zvuče tako
Čitaj knjigu, fokus mi je nula.
Gledam bledo isto kao mula.
Ako kunem, pak, na oči pada mrak
u zadnje vreme napreduje samo pritisak,
Eda l proći više , ljudi, ovog sveta smak.
Sebe više ne mogu da gledam,
fali malo da se prosto predam
Ludih misli prepuna mi glava,
Kakva li bih izgledala plava?
Ovaj karantin, više nije fin,
(da li bi mi pristajala ćerka ili sin)?
Ne lupetaj, Nađa, više, idi gledaj film.
Svaki dan ko da živim juče ništa nema novo,
eh da bar imam neko kuče da promeni ovo.
Svaki dan ko da živim juče ništa novo nema,
ne pipam ja do kujne više šta god da se sprema
Hajde opet kuvaj sebi tu kaficu i zapali cigaricu
samo zdravo, samo jako, samo tako,tako,
hajde, opet sviraj,gledaj,pevaj,bleni,spavaj,muči,čisti
svaki dan je tebi isti, da./2x
Onda kada bude tebi dosta da ponavljaš sve te iste stvari svaki dan i svaku noć,eee da,
onda ćeš ti opet da ponoviš sve te iste stvari, samo malo da promeniš pomenutog reda.
Onda opet kreni tako da razgledaš sve te stvari što po kući čame,stoje, a ti ne znaš da postoje, šta sam ovo kupovala, koji će mi ovo đavo, za šta li mi uopšte sve ovo i služi?
Onda kada bude tebi dosta da ponavljaš sve te iste stvari svaki dan i svaku noć,eee da,
onda ćeš ti opet da ponoviš sve te iste stvari, samo malo da promeniš pomenutog reda.
Hajde opet skuvaj sebi tu kaficu i zapali cigaricu,
samo sviraj, samo pevaj, zevaj, zevaj,zevaj,zevaj,
šta da radim, šta da radim, šta da radim, šta da radim što već nisam milijardu puta?!
Svaki dan ko da živim juče ništa nema novo,
eh da bar imam neko kuče da promeni ovo.
Svaki dan ko da živim juče ništa novo nema,
ne pipam ja do kujne više šta god da se sprema
Opet ista noć, opet ista ja, kod kuće se čuje samo stara promaja,
koja tresne tu i tamo, zarad nekog zvuka bar
Proleće je tu, ptice cvrkuću, šta mi vredi ,virus vlada sad u vazduhu,
Brza pošta sad me košta, hoću masku zelenu
Počeću i sama da ih pravim, i na oči ima da je stavim,
glupost ljudska , ipak, leka nema,
ništa nam se bolje ni ne sprema.
Sed’ kući aman, takav nam je plan,
ko misliš da dočekaš i sledeći dan,
veću bolest vesti nose nego li i virus sam.
Gledam slike iz šezdeset treće,
deda babi dao neko cveće
Neka žena popreko ih gleda,
Šta li si joj zapretio, deda?
Praštajte mi, o, lupetanje to,
ali sve je ovo mene mnogo sludelo,
Mocart sam bi, bar da može, mene tužio!
Svaki dan ko da živim juče ništa nema novo,
eh da bar imam neko kuče da promeni ovo.
Svaki dan ko da živim juče ništa novo nema,
ne pipam ja do kujne više šta god da se sprema
Hej, hej, barem da sam kupila taj sprej da glancam police,
haj, haj, zakuvaću samoj sebi čaj, živeli za očaj!/2x