IZNENADIĆETE SE! ZNATE LI ZAŠTO VASKRS NIJE ISTOG DANA SVAKE GODINE? Određivanje datuma zavisi od jednog praznika, ali i MESECA

Katolici su Uskrs proslavili prethodne nedelje, pravoslavci ove, ali ti datumi nisu fiksni, "šetaju", i nekada umeju i da se poklope. Dan Uskrsa se određuje posebnim proračunima, na osnovu astronomskih merenja, ali - da li ste znali da određivanje datuma ovog hrišćanskog praznika zavisi i od jednog važnog jevrejskog praznika?

Sigurno je samo da je Uskrs uvek nedeljom, i to je kanon, ali Vaskrs menja datum svake godine. Osnova računice jeste da "padne" prve nedelje posle prolećne ravnodnevnice, prve nedelje posle punog meseca. Takođe pravoslavni Uskrs se po tradiciji ne slavi pre ili na dan jevrejskog praznika Pasha. Ovo pravilo ne važi za katolički praznik.

Prvi parametar komplikuje to što se za određivanje dana prolećne ravnodnevice i punog meseca ne koriste astronomska posmatranja, tj. realna slika vasione, već određene tablice, odnosno crkveni kalendar.

Dakle, kod određivanja datuma Uskrsa koriste se podaci iz crkvenog kalendara, a ne pravi Mesec koji vidimo. Razlika između onoga što vidimo na nebu i onog što piše u kalendaru može da bude i dva dana. Međutim, ako pun mesec "pada" u subotu – datum Uskrsa može da se pomeri celu sedmicu.

Foto: Pixabay

Zašto je datum Uskrsa "klizan"

Savremeni kalendari su solarni, u njima se vreme meri u odnosu na kretanje zemlje oko Sunca dok se u prošlosti koristio lunarni kalendar zasnovan na kretanju Meseca oko Zemlje. Datum Uskrsa je jedna od retkih tekovina lunarnog kalendara koje su preživele i u hrišćanskoj civilizaciji.

Kada nastupi prolećna ravnodnevica (21. mart) čeka se prvi pun Mesec. Po pravilu, ako pada u nedelju, za Uskrs se uzima sledeća nedelja.

Zato ovaj praznik može da "padne" u bilo koju nedelju u periodu od 35 dana posle prolećne ravnodnevice, što je po gregorijanskom kalendaru od 22. marta do 25. aprila. Imajuću i vidu da se pravoslavni praznici kod nas proslavljaju po julijanskom kalendaru i tako dolazi do pomeranja od 13 dana, Usrks u Srbij pada između 4. aprila i 8. maja.

Tablice iz šestog veka koristimo i danas

Drugi problem je sam lunarni kalendar. U ovom složenom kalendaru godina traje 354 dana, odnosno njemu nedostaje 11 dana da bi dostigao naš kalendar. Da bi se taj manjak nadoknadio periodično su se ubacivali vanredni meseci, a da bi se ovaj komplikovani račun bar malo pojednostavio u crkvi su u VI veku razvili tablice na osnovu kojih se određuje datum Uskrsa, a one se koriste i danas.

Foto: Tanjug/AP

Pasha

Uskrs, ili uskršnja nedelja direktno zavisi i od jevrejskog praznika Pashe, odnosno ne slavi se pre ili na dan ovog judejskog praznika.

Pasha je veoma važna u judejskoj tradiciji i proslavlja se u krugu porodice. Povezan je izbavljenjem Jevreja iz egipatskog ropstva, a takođe je povezan i sa dobijanjem Deset Božijih zapovesti. Pasha pada na 14. dan prolećnog meseca, a kao prvi dan se računa onaj kada se po prvi put pojavi mlad mesec.

Ali ipak, iako ne sme da padne na taj dan, jedan od najlakših načina da se odredi datum pravoslavnog Uskrsa jeste da on pada u nedelji koja je najbliža Pashi.

Pravila utvrđena pre 17 vekova

- Kada se određuje datum praznika, uključuje se astronomija, matematika i naravno hrišćansko predanje. Na prvom saboru 325. godine u Nikeji, u vreme cara Konstantina Velikog, doneti su neki osnovni principi. Kada se određuje datum Vaskrsa, prvo mora proći prolećna ravnodnevnica 21. marta, zatim mora biti mesec uštap ili pun mesec i prva nedelja posle uštapa - objasnio je ranije za "Blic" sveštenik Radomir Popović, koji na Bogoslovskom fakultetu predaju istoriju hrišćanske vere.

On je rekao da je na Zapadu, negde u šestom veku, jedan od Svetih otaca Dionisije Mali, koji je bio i matematičar i bavio se pitanjem pashalije, doneo pravilo koje su pravoslavci prećutno prihvatili, da se Vaskrs slavi posle jevrejske pashe.

Foto: Public

- Pasha je mogla da padne bilo koji dan u nedelji, pa se čekao prvi nedeljni dan da se proslavi Vaskrs - objasnio je Popović.

Danas ovakav kanonizovani princip određivanja datuma Uskrsa primenjuju pravoslavne crkve odnosno crkve koje su ostale na ortodoksnoj liniji.

Katolički Uskrs

Rimokatolička crkva je taj princip napustila 1583. godine, uvela je određene modifikacije u odnosu na princip Nikejskog sabora, a to su prihvatile, tačnije nasledile, protestantske zajednice.

Katolička crkva datum izračunava u odnosu na prolećnu ravnodnevicu i prvi pun mesec posle nje. Pravoslavna crkva ovome dodaje i to da Uskrs ne može biti pre jevrejske Pashe.

- Nema velikih razlika u proslavljanju praznika među pravoslavcima i katolicima. U širokom narodu običaji su crvena jaja - simbol života, večnosti. Dani pred Vaskrs i po Vaskrsu manje više su isti u celom hrišćanskom svetu, a čak i u ikonografiji način na koji se slika Vaskrsenje je isti - istakao je Popović.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.