DEZORIJENTISANE SE VRTE U KRUG I UMIRU! Robert se hvata za glavu: Pomor pčela kod Iđoša, otrovane pesticidima?!

Više stotina hiljada pčela uginulo je u pčelinjaku na samom ulazu u selo Iđoš, na oko 10 kilometara od Kikinde. U pitanju su pčele u vlasništvu kikindskog pčelara Roberta Gorča, koji na tom području ima 73 košnice

Kada je u ponedeljak ujutru došao da poseti košnice, Robert Gorča, pčelar iz Udruženja pčelara „Kikinda", imao je šta da vidi. Ispred njega je sve bilo puno uginulih pčela na zemlji, dok su neke puzale ili su se samo vrtele u krug. 

- Došao sam u 8 sati na pčelinjak da bih spakovao i preneo pčele na uljanu repicu za ispašu. Imao sam šta da vidim, uhvatio sam se glavu od prizora koji me je dočakao-priča ogorčeno Robert Gorča-Ispred svakog pčelinjeg društva zatekao sam više hiljada mrtvih pčela. Odmah sam posumnjao da se radi o trovanju. Neke su i sada dezorijentisane, izgubljene, kao da su omamljene, ne lete - kaže ovaj pčelar.

Na mesto masovnog pomora odmah je stigla policija i veterinarski inspektor koji je utvrdio da su pčele otrovane.

- Obavestio sam policiju, koja je izašla na lice mesta već u 9 sati. Izvršila je uviđaj, obavili su uzorkovanje uginulih pčela i saća. Nakon toga sam obavestio republičkog veterinarskog inspektora koji je obavio pregled celog pčelinjaka i ustanovio da se radi o trovanju, a ne o nekoj bolesti kao što je kuga. Nadležni fitosanitarni inspektori iz Zrenjanina i Novog Sada u utorakdolaze na pčelinjak, a obaviće uzorkovanje i ostalih kultura koje se nalaze oko pčelinjaka. U blizini je puno površina pod žitom, dosta jevoćnjaka. Pokušaćemo da nađemo uzrok trovanja, odnosno da utvrdimo koji je to otrov ticao na to da se ovaj pčelinjak od 73 pčelinja društva bukvalno uništi - navodi Gorča.

Foto: V. N.

Kako tvrdi, najveći problem u pomoru pčela je što otrov dospe u same košnice, tako da pčele ginu unutra, što nikada ranije nije bio slučaj.

- Za razliku od prethodnih godina kada smo u Udruženju pčelara imali trovanja, dešavalo se da otrovane pčele nisu bilepuštane od strane zdravih pčela u same zajednice, zbog čega su ginule ispred društva. Sada je, nažalost, problem što ih imamo u samim košnicama. Veliki je problem i što smo ranijih godina imali trovanje krajem maja i početkom juna, a ovo je sad mesec i po dana ranije nego prethodnih godina. 

KONAČNO OTKRIVENO šta je ubilo 50 MILIONA PČELA U KIKINDI

U velikom pomoru pčela maja 2019. godine stradalo je oko 50 miliona pčela u okolini Kikinde, a nenadoknadiva šteta iznosila je 230.000 evra, zbog, kako je kasnije utvrđeno, upotrebe zabranjenog za korišćenje pesticida „fipronil". Naš sagovornik izgubio je tada polovinu svojih pčela. Od blizu 100 društava, nekako je uspeo da se održi na 73. Sada mu, kaže, preostaje da razmišlja o novim zajednicama za iduću godinu i selidbi pčela.

Foto: V. N.

Gorča se nada da se pomor njegovih pčela neće nastaviti. Izgubio je četiri paše: uljanu repicu, bagremovu, lipovu i suncokretovu pašu, što znači da je ove godine ostao bez meda i prinosa.

- Za sada sam ustanovio da su uginule sve izletnice, to je 20.000 pčelinjih jedinki po svakom društvu, a imama 73 košnice, pa računajte. Problem je samo ako nastave da umiru. Ja sam ovu godinu sa vrcanjem meda završio. Još veći problem će biti ako ostanem bez društava, kao što su moje kolege prethodnih godina ostajale. Onda ću imati milionske štete, preko dva miliona dinara. Ukoliko uspem da spasim nešto pčela, materijalna šteta će biti manja, oko milion dinara. Jedno društvo košta oko 150 evra, puta sedamdeset, to je 10.000 evra štete - kaže on.

Foto: V. N.

Pčelari u Severnobanatskom okrugu i posebno u Kikindi u poslednjih pet godina nalaze se na prekretnici  bavljenja pčelarstvom. Pomor pčela od 2015. svake godine obeshrabri ih da nastave sa proizvodnjom meda.

PČELE PROGLAŠENE NAJVAŽNIJIM BIĆIMA NA PLANETI! Bez njih život na zemlji bi polako počeo da nestaje! (VIDEO)

- Ovo je četvrti put da imam pomor pčela. Već petu, šestu godinu zaredom se mučimo kako sa pesticidoma tako i sa raznim vrstama sredstava koje su u EU zabranjene, dok su kod nas još uvek dozvoljene.Mnogo mojih kolega je odustalo od pčelarstva, ali ako se nastavi trend uginuća, većina nas će prestati da se bavi time, iako svi vrlo dobro znamo šta je med, koliko nam znače proizvodi koje pčele daju, i polen i propolis i matični mleč - navodi ovaj pčelar.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

slađa

pre 5 godina

Pomor zaštićenih vrsta ptica, pomor pčela... Ima li institucija koje će efikasno utvrditi šta se dešava i ko čini ove zločine prema prirodi, čoveku, biljnim iživotinjskim vrstama i proizvođačima meda, proizvoda koji znači život i zdravlje. Kako mislite da opstanu ljudi u ovakvom nakaznom sistemu koji uništava prirodno okruženje?

1 0 Odgovori

Milo

pre 5 godina

Uzmes prate totala 10 litara uvece isprskasim to zito i kraj.ko ih j. Imao sam i ja nesto sitno od repice mrtve pcele sa polenom repice to je sve rizik.nije to od prskanja voca.Ratari su zlo za pcele uljni nosaci preparata karence pi 50 dana.

0 0 Odgovori

Anonimni

pre 5 godina

Utvrđeno je još devedesetih godina da su pomOri pčela pesticidi koji gađaju nervni sistem pčele i ona tako dezorjentisana umire u polju.Farmaceutska industrija mora da nade rešenje ili odosmo svi u ...

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari