LJUDE ČITA KAO BUKVAR! Ovaj Čačanin je pravi BALKANSKI ŠPIJUN, radio je za moćnu obaveštajnu službu, a "obrađivao" je čak i Tita!

Odavno je prošlo vreme balkanskih špijuna, ali u selu Prislonica i dalje živi čačanski Ilija Čvorović

Kao dvadesetogodišnjak, Branko Todorović, 1946. godine regrutovan je u kontraobaveštajnu službu OZNA , ali i dan danas živo se seća posla koji je obavljao. Sa svoje 94 godine tečno govori četiri jezika: nemački, italijanski, rumunski i bugarski, a u njegovim ušima već sedam decenija odzvanja pesma koju su pevali Nemci "Rajno moja, Majno moja.. sve je naše, sve je naše".

Foto: RINA

- Ja sam tad imao devet razreda, to vam je kao da sad imate fakultet, dobro sam znao jezike, učio sam ih uz narod, a ne u školama. Visoki pripadnici OZNE čim su me videli, rekli su da sam čovek koji njima treba. Dodatnu školu za tog "balkanksog špijuna" završio sam u Beogradu, kod crkve Svetog Marka bila nam je učionica, i predvali su nam vrsni profesori i psiholozi - priča za RINU ovaj vitalni starac.

Kaže da je njegov posao bio da uđe u ljudsku psihu, ljude je pratio, ali sa njima nije razgovarao. Na osnovu samo njihovih gestova i pokreta Branko je mogao sve da zaključi.

- To bi se moglo nazvati policijski psiholog. Svako ima svoj specifičan način kretanja, kriminalci, bogataši, siromasi. Znalo se tada samo po gestovima ko je prostitutka, a ko familijarna žena. Nije bilo potrebe sa tim ljudima da se priča, već se samo pratilo njihovo kretanje, sa kim se sastaju i kuda idu. Dalje je služba radila svoje. U jednom trenutku bio sam poslat da špijuniram čak i Tita - priseća se Branko.

Foto: RINA

U službi OZNA zadržao se nekoliko godina, jer kako kaže, posle je shvatio da to nije posao za njega. Stan u centru Beograda menjao je za seosko imanje u blizini Gornjeg Milanovca, na kojem mu danas živi kćerka, a on se vratio u svoje selo.

- Plate su bile izuzetno velike, plaćali su nas vrhunski. Ali, posle se taj posao kosio sa mojim uverenjima i nisam više mogao da ga obavljam - rekao je ovaj špijun iz Drugog svetskog rata, ne želeći da ulazi u detalje.

Foto: RINA

 Sposobnosti da ljude čita kao otvorenu knjigu upotrebio je i u svom privatnom životu, pa je sa mnogo pažnje birao svoje prijatelje. Iako u desetoj deceniji "Špijunski duh" ga nije napustio, pa je čak i sada, na pragu stote izuzetno radoznao i spretan.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.