LJUDE ČITA KAO BUKVAR! Ovaj Čačanin je pravi BALKANSKI ŠPIJUN, radio je za moćnu obaveštajnu službu, a "obrađivao" je čak i Tita!

Odavno je prošlo vreme balkanskih špijuna, ali u selu Prislonica i dalje živi čačanski Ilija Čvorović

Kao dvadesetogodišnjak, Branko Todorović, 1946. godine regrutovan je u kontraobaveštajnu službu OZNA , ali i dan danas živo se seća posla koji je obavljao. Sa svoje 94 godine tečno govori četiri jezika: nemački, italijanski, rumunski i bugarski, a u njegovim ušima već sedam decenija odzvanja pesma koju su pevali Nemci "Rajno moja, Majno moja.. sve je naše, sve je naše".

Foto: RINA

- Ja sam tad imao devet razreda, to vam je kao da sad imate fakultet, dobro sam znao jezike, učio sam ih uz narod, a ne u školama. Visoki pripadnici OZNE čim su me videli, rekli su da sam čovek koji njima treba. Dodatnu školu za tog "balkanksog špijuna" završio sam u Beogradu, kod crkve Svetog Marka bila nam je učionica, i predvali su nam vrsni profesori i psiholozi - priča za RINU ovaj vitalni starac.

Kaže da je njegov posao bio da uđe u ljudsku psihu, ljude je pratio, ali sa njima nije razgovarao. Na osnovu samo njihovih gestova i pokreta Branko je mogao sve da zaključi.

- To bi se moglo nazvati policijski psiholog. Svako ima svoj specifičan način kretanja, kriminalci, bogataši, siromasi. Znalo se tada samo po gestovima ko je prostitutka, a ko familijarna žena. Nije bilo potrebe sa tim ljudima da se priča, već se samo pratilo njihovo kretanje, sa kim se sastaju i kuda idu. Dalje je služba radila svoje. U jednom trenutku bio sam poslat da špijuniram čak i Tita - priseća se Branko.

Foto: RINA

U službi OZNA zadržao se nekoliko godina, jer kako kaže, posle je shvatio da to nije posao za njega. Stan u centru Beograda menjao je za seosko imanje u blizini Gornjeg Milanovca, na kojem mu danas živi kćerka, a on se vratio u svoje selo.

- Plate su bile izuzetno velike, plaćali su nas vrhunski. Ali, posle se taj posao kosio sa mojim uverenjima i nisam više mogao da ga obavljam - rekao je ovaj špijun iz Drugog svetskog rata, ne želeći da ulazi u detalje.

Foto: RINA

 Sposobnosti da ljude čita kao otvorenu knjigu upotrebio je i u svom privatnom životu, pa je sa mnogo pažnje birao svoje prijatelje. Iako u desetoj deceniji "Špijunski duh" ga nije napustio, pa je čak i sada, na pragu stote izuzetno radoznao i spretan.