ŠTA ZAMISLI, TO NAPRAVI! Gandijeve vešte ruke od kamena i drveta čuda prave! (FOTO)

Na mestu zvanom Donji Poreč, tačnije gde se nekada nalazio stari Milanovac ili kako ovo mesto starosedeoci zovu Hadne vode, smeštena je kućica ispred koje se prelep pogled pruža u daljinu, pravo na Dunav

Tu sromnim životom živi porodica Trujić. Dragan (59) , njegova supruga Ramona (41) koja je rumunske nacionalnosti i koja je sa svojih 18 godina iz mesta Karakal u blizini Krajove svoju ljubav pronašla baš ovde u nekadašnjem Starom Milanovcu, gde je Draganu pre 15 godina rodila Jovana i nikada se više nije vratila u svoju rodnu zemlju. Kako i sama kaže, ovde joj je najlepše i Srbiju ne bi menjala ni za jednu drugu zemlju, pa čak ni za svoju Rumuniju.

Dragan Trujić, kako ga u ovom kraju popularno zovu Gandi, čovek je koji zbog svoje skromnosti u današnje vreme i ne može da se nametne u sredini u kojoj živi.

Foto: V. J.

Spada u malobrojne  ljude za koje kažu da je rodjen sa izuzetnim darom od Boga. Još kao devetogodišnji dečak prve igračke imao je od drveta i kamena koje je sam pravio i ljubav prema umetnosti koja se tada rodila traje i dan danas. Vremenom ovaj samouki, prvi vajar na ovim prostorima , počeo je sa izradom predmeta u drvetu i klesanjem figura od tesanog kamena. 

Foto: V. J.

Za njega danas mnogi kažu da ono što se okom vidi, to Gandi može svojim skromnim alatom, prvenstveno dletom da uradi. Njegovu zbirku radova koju ljubomorno čuva donedavno krasila je i skulptura njegove majke u prirodnoj veličini, koju je kako pamti često posmatrao kako sedi u stolici i prede vunu. Pa je baš tako sa kudeljom zadenutom o pojas i vretenom u ruci i nastala skulptura.

Foto: V. J.

- Talenat sam pomalo nasledio od oca koji je bio jako dobar zidar. Od malena me je nešto vuklo da obrađujem drvo i kamen. Kasnije su u Majdnapečkoj imnaziji prepoznali moj talenat, jer sam još tada radio skulpture, pa je tako nekadašnji direktor Miodrag Mažibrada otvorio dizajnerski smer i pomogao mi da svoj talenat još više nadogradim. Prvi skromni atelje, dobio sam u majdanpečkom Domu kulture i prva samostalna izložba ručnog rada, skulptura u drvetu dogodila se davne 1979 . godine. Sećam se da je otvorio predsednik Opštine Sava Lazarević, i to je tada za jednog mladog čoveka poput mene bilo nešto nedodirljivo čega ću se sećati do kraja svog života. Kasnije sam izlagao u Minhenu, Mostaru i drugim mestima - kaže Dragan Trujić Gandi, koji je više od 30 godina proveo radeći kao dizajner u fabrici "Megaplast" u Donjem Milanovcu i koji se u oktobru nada odlasku u penziju.

Foto: V. J.

Kratko vreme ovaj vredan čovek imao je samostalnu stolarsku radnju, ali zbog određenih okolnosti morao je da zatvori. Svoj mir i dalje nalazi u prvoj ljubavi, skulpturama od drveta i kamena koje su mu uvek na prvom mestu i za čiju izradu kako kaže, moraš da poseduješ dobru ideju i umetničku žicu. Budući da se od njihove prodaje ne zarađuje mnogo, Dragan danas izrađuje sve što može da se zamisli i okom vidi. Nameštaj u duborezu, dečije starinske unikatne kolevke, stolice za mališane koje se koriste pri ishrani i sve ostalo što mu ponekad zatraže oni koji dobro poznaju i cene rad ovog umetnika. 

Jedan od najboljih prijatelja čije ime poslednjih dana izgovara sa setom u glasu, bio mu je majdanpečki slikar magistar slikarstva , Ljubiša Đurić Đufa koji je nedavno preminuo od opakog koronavirusa.

Foto: V. J.

- Đufa je prvenstveno bio moj veliki drug i prijatelj. Pomogao mi je mnogo puta. Od njega sam na poklon dobio mašinu za obradu drveta koji će me uvek sećati na naša družnja iz mladosti i neizmerno poštovanje -ističe Dragan Trujić.

Inače, za izradu skulptura isključivo koristi najbolje vrste drveta. Orah, dud i bukvu. Međutim, vrlo često najbolji i najlepši komadi, prava umetnička dela iz ruku ovog čoveka nastanu baš od ugljenisanih drvenih stabala koje samo priroda može da oblikuje i koje Dunav izbaci na obalu u blizini njegove kuće. U dvorištu se nalaze gomile tesanog kamena koje čekaju na red, da čuveni Gandi svojim talentom od njih napravi nešto što retko kome polazi za rukom. 

Foto: V. J.

Nama je otkrio, da mu je treutna opsesija o čijoj realizaciji sve više razmišlja, izrada skulpture velikog belog kamenog konja.