NEMA SAMO TARA PANČIĆEVU OMORIKU! Ovaj grad u Srbiji ponosi se ovom retkom biljnom vrstom!

Pored urbane infrastrukture, koju čine uglavnom stambene zgrade i solteri, sa samo dve ulice u kojima se nalaze kuće u kojima žive starosedeoci Majanpeka, sam centar grada krasi lepo uređen gradski park čiji su zaštitni znak četinari

Mnogi majdanpečani gotovo svakodnevno svoje vreme provode baš ovde, a da i ne znaju da se upravo odmaraju ispod krošnje jede od veoma retkih biljnih vrsta, Pančićeve omorike. Njeno  prirodno stanište je izdvojeno u rezervate prirode i nalaze se daleko od istoka Srbije. Za ovu retku vrstu smrče , koja se smatra još uvek živim fosilom svetske flore , malo ko zna da se retko  može naći na drugom mestu osim u prirodnom staništu ,  posebno ne u gradskim sredinama. Majdanpek je jedan od retkih koji može da se pohvali da je poseduje u svom gradskom parku.

- Majdanpečka omorika, zasađena je još početkom šezdesetih godina kad je je i projktovan i izgrađen gradski park. Reč je o jednoj izuzetno retkoj i vrednoj biljnoj vrsti koja se osim u prirodnim staništima još može zateći na planini Tari sa srpske i bosanske strane Drine, kaže Bojan Ristić, šumarski inženjer u Javnom preduzežu ,,Srbijašume,,.

Foto: Informer/Vesna Jović

Za otkrivanje ove vrste četinara zaslužan je čuveni srpski botaničar Josif Pančić, koji je pronašao daleke 1875. godine  na Tari  kod sela Zaovine i Rastišta i po njemu je dobila svoje ime.

- Majdanpečki gradski park ne karski samo Pančićeva omorika,već se uz nju  nalazi još jedan biljni relikt. Četiri drveta kedra, čije je prirodno stanište planina Atlas u severnoj Africi, a pored njih posebnu dimenziju gradskom parku u Majdanpeku daju i retki  primerci srebrne smrče čija je postojbina zapadna Amerika odnosno Kalifornija - napominje Ristić.

Tako da su retki gradovi poput Majdanpeka u Sbiji koji mogu da se pohvale ovim retkim vrstama četinara.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.