NEMA SAMO TARA PANČIĆEVU OMORIKU! Ovaj grad u Srbiji ponosi se ovom retkom biljnom vrstom!

Pored urbane infrastrukture, koju čine uglavnom stambene zgrade i solteri, sa samo dve ulice u kojima se nalaze kuće u kojima žive starosedeoci Majanpeka, sam centar grada krasi lepo uređen gradski park čiji su zaštitni znak četinari

Mnogi majdanpečani gotovo svakodnevno svoje vreme provode baš ovde, a da i ne znaju da se upravo odmaraju ispod krošnje jede od veoma retkih biljnih vrsta, Pančićeve omorike. Njeno  prirodno stanište je izdvojeno u rezervate prirode i nalaze se daleko od istoka Srbije. Za ovu retku vrstu smrče , koja se smatra još uvek živim fosilom svetske flore , malo ko zna da se retko  može naći na drugom mestu osim u prirodnom staništu ,  posebno ne u gradskim sredinama. Majdanpek je jedan od retkih koji može da se pohvali da je poseduje u svom gradskom parku.

- Majdanpečka omorika, zasađena je još početkom šezdesetih godina kad je je i projktovan i izgrađen gradski park. Reč je o jednoj izuzetno retkoj i vrednoj biljnoj vrsti koja se osim u prirodnim staništima još može zateći na planini Tari sa srpske i bosanske strane Drine, kaže Bojan Ristić, šumarski inženjer u Javnom preduzežu ,,Srbijašume,,.

Foto: Informer/Vesna Jović

Za otkrivanje ove vrste četinara zaslužan je čuveni srpski botaničar Josif Pančić, koji je pronašao daleke 1875. godine  na Tari  kod sela Zaovine i Rastišta i po njemu je dobila svoje ime.

- Majdanpečki gradski park ne karski samo Pančićeva omorika,već se uz nju  nalazi još jedan biljni relikt. Četiri drveta kedra, čije je prirodno stanište planina Atlas u severnoj Africi, a pored njih posebnu dimenziju gradskom parku u Majdanpeku daju i retki  primerci srebrne smrče čija je postojbina zapadna Amerika odnosno Kalifornija - napominje Ristić.

Tako da su retki gradovi poput Majdanpeka u Sbiji koji mogu da se pohvale ovim retkim vrstama četinara.