I UZ CVEĆE I UZ SVEĆE, RAKIJA SE NA STO MEĆE... Budimka je slabovida, ali je najbolja zdravičarka Srbije! (FOTO)

Budimka Tošić iz Užica, iako je žena i slepa, uspela je da uz rame stane sa poznatim zdravičarima iz Zapadne Srbije i šire

Njene zdravice pomešane sa erskim humorom i sopstvenim talentom nose mnoge poruke, a često opisuju i postojeće stanje u društvu.

- Spasi nas Bože bede i rata, pomiri s bratom, zavađenog brata. Nek pesmom ječe brda i dolovi, nek su nam stoke puni torovi, a kuće dečjeg smeha i sreće... Ženite se, udavajte, volite se množite se, napunite škole, unuci, praunuci, đedovi vas mole. Orite njive, sadite šljive kuda je niklo trnje i žara, dok seme klija, nek se bekrija, ma biće berićeta i para! Čuvajte šajkaču, gunj i opanke i jelečić svoje bake, naše stare običaje, tradicija nek nam traje. Krsnu slavu, kućnog sveca neka pamte vaša deca, sveto trojstvo za herojstvo, mir duhovni i spokojstvo, sačuvajte za potomstvo. Svuda pođite, kući dođite! Gde ste nikli i ponikli, tu plodite i rodite, seme svoje ostavite. Ne žudite za zemljom tuđinskom, narode moj, gadno se vreme sprema, ne dajte da nas nema! - poručila je u dahu Budimka kroz svoju univerzalnu zdravicu, čiji je ona autor.

- Zdravičari su najčešće muškarci koji sa čuturom i čačicom u ruci nazdravlaju domaćinu i gostima, požele im dobro zdravlje, sreću i napredak u svemu. Zdravica je jedan od starih srpskih običaja, bez koga se ne može zamisliti bilo koje veselje, savdba, veridba, pounoletstvo, rođendan, rođenje i krštenje - kaže Budimka, koja je uspela da sruši predrasude da su muškarci samo zdravičari. 

Foto: Z. G.

Ona je na brojnim takmičenjima zdravičara širom Srbije svojim zdravicama osvajala prve nagrade.

- Moje zdravice i nisu tako klasične, svadbarske, slavske, ja prosto napravim neku mešavinu poezije i zdravice. Bitno je da bude duhovita i ja sam odlično upotrebila naš erski humor, a sve su potekle iz moje glave. Dotaknem se u zdravici raznih tema: i čašice i rakijice, i situacije sadašnje, prošle, pecnem i političare. Ima tu i ironije, humora, za svaku situaciju ponešto. Moje zdravice su uglavnom malo duže - kaže Budimka, koja je pre desetak godina sa svojim zdravicama na "Rakijadi" u selu Šljivovica, u svom rodnom selu, prvi put nastupala kao zdravičar.

"Mani viski i šampanjce, rakija je pravi mamac, za domaće, i za strance. Kad se ore, kad se žanje, za sreću i blagostanje. Kad se krsna slavi, kad se nova kuća pravi, rakijom se triput zdravi. Kad se peva i tuguje, kada se rađa i umire, i kada se barjak vije i kada se za dušu pije, i uz cveće i uz sveće, rakija se na sto meće..."

- Ta moja zdravica je postala i himna rakiji i samom festivalu. Mnogi su bili iznenađeni mojim nastupom. Pitali su se odakle mi smelost da se takmičim, posebno što sam sa dva procenta vida slepo lice. Ali, ja drugačije razmišljam, volim da živim punim životom. Svoj hendikep ne doživljavam tragično, znam da i od goreg ima gore. Posle tog mog nastupa publika i kritičari su bili oduševljeni, posebno količinom moje životne energije - kaže naša sagovornica, koja je prilikom nastupa u Blacu svoju čuturu poklonila ruskom amabasadoru Aleksandru Konuzinu, koji je želeo lično da me upozna. 

Foto: Z. G.

Pošto ništa ne može bez politike, tako je i jednu zdravicu posvetila politiki.

"Malo, malo pa izbori, odu jedni, dođu drugi, misliš, bolji, ono gori! Od kampanje, do kampanje, prosipaju svoje zanje, i nude nam blagostanje. Sabiraju dele, množe, al nikako da se slože. Demokratija je brate, živiš život sve na rate..."

- Iako ne vidim, odlično znam kako se danas mladi ponašaju, te otuda i ova prigodna zdravica: Evo čaše za mlade naše, studente đake, devojčice i dečake, što se muče, škole uče, jezike strane mnoge, da stanu na svoje noge. A kad stanu, tad nestanu. Ko priliku zgodnu nađe, iz Srbije zemlje briše, ne vraća se nikad više. Kažu, ovde hleba nema, tamo negde biće bolje, ako misli da je bolje, široko mu ravno polje!... Mame, tate, pare dajte, i ništa ih ne pitajte, kuda idu i šta rade izgubljene mlade nade! ... Golo boso, našminkano, nabreklo od silikona, ne daj bože kog da pipneš, puklo bi poput balona!"

Sa dva posto vida Budimka je jedno vreme išla u redvnu školu, u gimaziju u Užicu, a posle upisala Ekonomski fakultet u Beogradu, ali nije bilo šanse za njeno studiranje. Slepilo je bilo jače, od želje da završi studije. Vratila se u Užice i upisala Višu vaspitačku školu. 

- Nisam bila u stanju ni da čitam ni da pišem, i sve što sam imala, imala sam u glavi. Kćerka i zet su mi kupili diktafon, pa sam počela diktirati. U međuvremenu sam prisilila sebe da naučim Brajevo pismo i imam Brajevu mašinu, koju sam dobila od Saveza slepih Srbije. Međutim, to Brajevo pismo je samo način komunikacije među slepim licima. Onda sam kupila laptop, prošla sam obuku, imam govorni sovfter, i sada pomoću glasovnih komandi sve pišem u računar, pa mi to posle neko štampa, a volim da čitam i zvučne knjige. Eto, postoji ta neka moja energija, i često se setim Ajnštajnove rečenice, da je lakše razbiti atomsko jezgro, nego predrasude - kaže Budimka, koja iza sebe ima i dve zbirke pesama.