ZA NJIH KRIZE NEMA, OVA VOĆKA DONOSI ČISTU ZARADU! Domaćin Života OSTVARIO PROFIT posle samo pet godina!

U Srbiji se uzgaja na oko 1.500 hektara

Uveliko traje berba srpskog plavog zlata. Poslednjih godina, pored malina i borovnice su postale svojevrsan brend naše zemlje, a u Evropi se raspoznaju po dobrom kvalitetu i specifičnom ukusu. Života Bajkić iz sela Vlaški Do kod Smederevske Palanka već godinama se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, ali od kukuruza, pšenice i jabuka nije bilo zarade, pa se ovaj domaćin odlučio da posadi borovnice i nije se pokajao.

- Na 83 ara posadili smo ovo voće, pre pet godina. Prvobitna ulaganja su zaista velika, ali prvi rod stiže nakon tri godine i sve se to isplati. U četvrtoj godini još uvek isplaćujete ono što ste dali na početku, ali od pete godine imate čistu zaradu. Cena borovnica dobra je i stabilna, pa ove bobice zaista su pravo zlato - kaže Života.

Foto: RINA

Prvi njegov rod bio je oko 520 kilograma, a sada očekuje i do 10 tona ovog voća. Sve što obere, Života kaže, da i bez problema proda, jer srpska borovnica izuzetno je tražena i na domaćem i na stranom tržištu.

- Voće plasiramo u hladnjaču, po ceni od četiri do šest evra po kilogramu. Najvažnija je veličina ploda, ne sme biti ispod 12 milimitera, a najbolji su plodovi koji dostižu veličinu od 22 milimetra. Naše podneblje izuzetno je pogodno za uzgoj borovnica, a plodovi iz Srbije u Evropu stižu kad vlada svojevrsan vakum na tržištu, jer dolazi posle borovnice koja rađa u Španiji, a pre onih koje stižu iz Poljske - kaže Života.

U Srbiji se borovnica uzgaja na oko 1.500 hektara, a brojni su oni koji odlučuju da zasade upravo ovo voće zbog mogućnosti dobre zarade. Međutim, da bi sve to bilo izvodljivo i u praksi potrebno je mnogo truda i striktno praćenje upustava stručanjaka, jer samo tako uspeh i priliv novca neće izostati.

Foto: RINA

- To je definitivno voće budućnosti i biznis koji se ostavlja unucima. Biljka koja voli sunce i vrlo je otporna na mraz i vetar za razliku od drugih voćki, ali zbog plitkog korena ne podnosi sušu i zato je neophodno u samom startu postaviti dobar sistem za navodnjavanje, jer su visoka vlažnost i redovno zalivanje od izuzetne važnosti. Neophodno je pre sadnje adekvatno pripremiti zemljište i izabrati kvaliteten sadni materijal - izjavio Mile Radisavljević.

Ako se sve uradi kako treba, prinosi po jednom hektaru su od 15 do 17 tona. Zarada na jednom kilogramu je u proseku oko tri evra, pa se prostom matematikom može izračunati zarada. Zbog svojih povoljnih uticaja na zdravlje izuzetno su traženo voće, a najzainteresovaniji za srpsku borovnicu već nekoliko godina unazad su Holanđani i Rusi. Svež program borovnice ima najbolju perspektivu izvoza, jer se na zapadu ona najčešće konzumira baš u takovom stanju.