SMEDEREVCI OČUVALI DUŠU DREVNIH SOKOLARA! Za Bojana i Igora sokolarstvo je više od biznisa, više od hobija, ONO JE STRAST I LJUBAV!

Kao i nekada davno, sokolarstvo je i danas kod nas prelepi hobi kojim se aktivno bavi desetak ljudi. U Smederevu su ovom drevnom veštinom okupirani sokolari i jastrebari Bojan Popović i Igor Radovanović.

Velika ljubav prema drevnom sokolarenju, opasnoj plemenitoj veštini koju je i UNESCO proglasio zaštićenom svetskom nematerijalnom, kulturnom baštinom, tinja i dan danas, a dokaz za to su Bojan Popović i Igor Radovanović. Oni su uložili ogroman trud kako bi stigli do uspešnog lova i s pravom kažu da se nisu počeli baviti sokolarstvom nikada ne bi saznali šta je pravi lov i radost nakon ulova.

Foto: V.N.

Uzgoj ovih odvažnih i opasnih gospodara neba izuzetno je kompleksan i zahtevan posao.

- Najpre je potrebna njihova socijalizacija, kako bi se oni u lovu koncentrisali na lovinu, a ne
na ljude, pse, automobile. Odmalena počinje proces njihove dresure, privikavanje na čoveka, lovačkog psa, na kretanje u grupi, ali i na druge ptice-kažu naši sagovornici.

Više od 20 godina bave se treniranjem i uzgajanjem ovih veličanstvenih ptica. Pored moguće
zarade, za ovu dvojicu Smederevaca, odmah je jasno, sokolarstvo je više od biznisa.

- Za sokolarstvo je potrebna ljubav, strast i uživanje u surovoj lepoti prirode, ali nije za
svakoga. S pticama treba znati-naglašavaju Popović i Radovanović.

Sivi sokolovi su najbrža živa bića koja su ikada postojala na planeti. Zakrivljen kljun, duge
kandže, savršen vid i neverovatna brzina leta, karakteristike su ovih savršenih lovaca. Raširenih krila soko se ustremljuje prema svom plenu, postižući pritom neverovatne brzine od čak 400 kilometara na sat.

Foto: V.N.

Zbog toga se pod vedrim plavim nebom organizuju brojna takmičenja u kojima se prikazuju razne veštine ovih ptica grabljivica.

- Postoje brzinska i visinska takmičenja. Na Bliskom istoku, tj. arapskim zemljama, organizuju
se takmičenja u raznim kategorijama. Sprint na 400 metara, potom let iza radio kontrolisanog aviona na daljinsko upravljanje i tada ptica pređe 2 kilometra za 60 sekundi, a 400 metara za 15 sekundi.

Na visinskom takmičenju, mamac (meso) se veže za helio balon i gleda se koju visinu ptica postigne i za koje vreme-otkrivaju nam Bojan i Igor koji bi o svom neobičnom hobiju mogli da pričaju satima.

Sokolari imaju privlegiju da „špijuniraju“ kako izgleda i ona surova strana prirode, borba za
opstanak, za hranu, preživljavanje. Prizor je to od kojeg mnogi okreću glavu, ali za naše
sagovornike sve je to deo prirode.

- Psi markiraju ili dižu divljač, a soko se pušta i lovi. Najčešći plen kod nas su sitna divljač,
fazani, prepelice, zečevi. Kad ulovi plen, ostaje na mestu dok sokolar ne dođe. Sokolovi žive
oko 25 godina kao i jastrebovi.

Foto: V.N.

Sokolarstvo je naplemenitija lovna disciplina. Ne događa se ništa u tom lovu što se inače u prirodi ne bi događalo. I u tome je lepota sokolarenja-ističu Bojan Popović i Igor Radovanović dodajući da sokolovi i jastrebovi predstavljaju svojevrsnu biološku zaštitu, jer se puštaju na aerodrome da rasteruju druge ptice koje ometaju let aviona.

Van lova, naši sagovornici svoje sokolove i jastrebove hrane živim mesom, pilićima, prepelicama. Nihovo održavanje ne predstavlja nikakav problem, a uživaju zajedno sa porodicama, prate svaki njihov pokret. Jednostavno, gospodari neba saživeli su se sa svojim gospodarima na zemlji.

Kraljevi neba ispod cene

Sokolarstvo u svetu je pravi biznis, ali ne kod nas. Soko je statusni simbol bogatog arapskog
sveta, pa ne žale ni novca ni truda da imaju dobrog sokola kojeg oni zovu „kraljem neba nad
pustinjom „.

Foto: V.N.

Kod Arapa, na primer, za dobru pticu niko ne žali da izbroji i 100.000 evra! Kod nas? U zavisnosti od vrste, koštaju od nekoliko stotina do najviše četiri hiljade evra koliko
mogu dobiti uzgajivači kojih je tek nekoliko u Srbiji.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.