DANAS SLAVIMO VELIKU GOSPOJINU, ZAŠTITNICU ŽENA! Beru se biljke koje imaju ČUDOTVORNU MOĆ, jednu od njih stavite u jelo JER ŠTITI OD SVAKOG ZLA!

Velika Gospojina ili Uspenje Presvete Bogorodice jedan je od najvećih hrišćanskih praznika. Ovaj praznik uspomena je na smrt Bogorodice i srpska pravoslavna crkva i vernici slave ga 28. avgusta kada se završava i post koji traje 14 dana

Uspenje Presvete Bogorodice ili Međudnevnica je dan kada se ona vaznela na nebo i "predala svoj duh u ruke Spasitelja". Predanje kaže da je Majka Božija živela 60 godina i da je bila svedok mnogih slavnih događanja u vezi sa širenjem vere u Isusa Hrista.

U Svetom pismu nema podataka o kraju zemaljskog života Bogorodice. Prema predanju i spisima, koji nemaju sveti karakter, smatra se da je majka božija do kraja života, posle smrti i vaskrsenja Hristovog, živela u Jerusalimu, okružena pažnjom apostola i prve hrišćanske zajednice.

Velika Gospojina se u mnogim porodicama u Srbiji proslavlja kao porodična slava, a često je i crkvena, ili slava celog sela.

Zato se svi običaji u vezi sa praznicima posvećenim Majci Božijoj zasnivaju na poštovanju njenog kulta, u koji su uklopljena verovanja i rituali iz narodne religije.

Prema verovanju Srba, u periodu između dve Gospojine, koji se naziva i Međudnevnica, važno je obaviti obrede kojima se izražava zahvalnost Bogorodici, zaštitnici žena, za rađanje dece, a zatim za rodnost i plodnost zemlje i stoke.

Ovaj dan se smatra praznikom žena i majki.

Za praznike Veliku i Malu Gospojinu običaj je da, naročito žene, poštuju veliki broj zabrana, koje se odnose na obavljanje poslova u kući i oko nje. Dakle, vernicima se preporučuje da ne obavljaju kućne poslove, a ovo naročito važi za žene. Za praznik Uspenja Presvete Bogorodice, isto tako, nije dobro išta raditi rukama, ili započinjati nov posao.

Proslavljanje Velike Gospojine u Srbiji pratili su vašari na kojima su se ljudi u prazničnom raspoloženju okupljali radi upoznavanja i druženja, ili trgovine. Na vašarima su se momci i devojke upoznavali, igrali u kolu, a tu su se najčešće i svadbe ugovarale.

Presveta Bogorodica je, prema verovanju Srba, zaštitnica bolesnih, pa su za Veliku Gospojinu u Srbiji mnogi bolesnici odvođeni na izvore lekovite vode da se umiju.

Takođe, veruje se da bilje i trave ubrane na Veliku Gospojinu imaju izuzetno lekovita svojstva. Beru se borovnice i lekovite trave, a veruje da se će one doneti zdravlje i blagostanje svima u domu.

Svi običaji za današnji dan vezuju se za vodu i bosiljak za koji se veruje da je božja biljka. Zato, prema narodnom verovanju, danas u jelo treba staviti malo bosiljka, i poslužiti ga ukućanima. Veruje se da na taj način Presveta Bogorodica štiti od zla.

Foto: Pixabay

U prošlosti su održavana bdenija u hramovima, ili nad izvorima vode i tada su izgovarane molitve za ozdravljenje od kostobolje i očnih bolesti.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.