NEREŠIVA MISTERIJA MOKRINSKE NEKROPOLE: Posle pola veka zatišja grobove iz bronzanog doba, stare 4.000 godina OPET ĆE OTVARATI

Jedna od najvećih nekropola koja se nalazi na lokalitetu Lalina humka kod Mokrina, posle pola veka doživljava nova arheološka iskopavanja.

Prvi nalazi sa nekropole u Mokrinu koja potiče iz ranog bronzanog doba datiraju iz 1880. do1885. godine, kada je inženjer V. Margita, tokom prokopavanja kanala Đukošin, otkrio određeni broj predmeta iz bronzanog doba.

Sistematska istraživanja nekropole u Mokrinu započela su 1953. i sa određenim prekidima trajala do 1969, pod rukovodstvom nekadašnjeg arheologa kikindskog Narodnog muzeja Milorada Girića. Tada je istraženo ukupno 312 grobova, a ostalo je neistraženo njih 50 do 100.

Foto: arhiva Narodnog muzeja/V.N.

- U planu je da se sada istraži od 5 do 10 grobova, a savremenije naučne metode doprineće mnogo obuhvatnijem otkrivanju, nego što je to ranije bio slučaj-rekla je Lidija Milašinović, direktorka Narodnog muzeja u Kikindi.

Ministarstvo kulture Srbije opredelilo je na konkursu 700.000 dinara za ovaj zajednički istraživački projekat kikindskog Narodnog muzeja i novosadskog „Biosens“ instituta.

- Istraživanja će trajati dve nedelje, a u iskopavanju učestvuju studenti arheologije, volonteri
muzeja i zainteresovani građani. Dobijene rezultate prikazaćemo naredne godine u okviru
izložbe koju ćemo organizovati tim povodom-dodala je Milašinović.

Foto: arhiva Narodnog muzeja/V.N.

Šest apsolutnih datuma (određuju se arheološkom metodom i raznim naučnim merenjima) sa mokrinske nekropole stare 4.000 godina ukazuju na raspon upotrebe nekropole u periodu od 2.100 do1.800 godine pre nove ere., što predstavlja razdoblje od oko 300 godina.

Prethodno istraživanje proslavilo je Mokrin na evropskoj naučnoj mapi, a nova iskopavanja upotrebom savremenih metoda doneće značajna otkrića, očekuje antropolog prof. dr Sofija Stefanović sa Filozofskog fakulteta iz Beograda i novosadskog instituta „Biosens“.

- Iz organskih ostataka moći ćemo da saznamo kako su ljudi bronzanog doba izgledali, kako su živeli i čime su se hranili-navela je profesorka Stefanović.

Foto: arhiva Narodnog muzeja/V.N.

U mokrinskoj nekropoli praktikovana su oba načina sahranjivanja, ali je kremacija prisutna samo u 5 slučajeva, dok su otkrivena i 4 prazna groba, kenotafa. Grobovi su raspoređeni u 11 redova, na jednoj peščanoj gredi.

Kod skeletnog sahranjivanja rake su mahom četvrtaste i sa zaobljenim uglovima, ređe elipsaste. Pokojnici su u zgrčenom položaju, a prilozi su u visini glave ili uz karlicu. Lice je okrenuto prema istoku. Muškarci su na levom, a žene na desnom boku.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.