Milica je othranila više od 50 dece, a danas smo svedoci PORAŽAVAJUĆIH VESTI O NJENOM ŽIVOTU

Za Milicu Spasojević može se reći da ima ogromno srce u kom živi armija dece, jer ova žena iz sela Brđani odgajila je preko pedesetoro mališana, od kojih je rodila samo troje.

Za Milicu Spasojević može se reći da ima ogromno srce u kom živi armija dece, jer ova žena iz sela Brđani odgajila je preko pedesetoro mališana, od kojih je rodila samo troje. Proslavila je svoj 82. rođendan, ali u mizernim uslovima. Živi od poljoprivredne penzije koja iznosi svega  12.000 dinara, a izostala je nadoknada koju je zalužila pružajući tolikoj deci.

„Sa mnom živi sin, on je taksista i njegova primanja su jako neizvesna. Najsigurnija nam je ova moja mala poljoprivedna penzija, ali je ona tako mala da se sa njom ne može pristojno živeti. Već sam stara i bolesna, na lekove ode skoro polovina tog iznosa. Obećali su mi tu penziju još pre oko deset godina, ali od toga nije bilo ništa“, priča ova žena velikog srca za RINU.

Njena humanost do sada nikada nije bila dovedena u pitanje, a davnih šezdesetih godina, uz podršku muža Filipa ona je odlučila da bude hraniteljka.  U njihov dom prvi je stigao Zoran iz Bara, o kom Milica i danas priča sa ponosom dok gleda stare albume sa fotografijama. Nakon Zorana, u dom Spasojevića došli su Dragan, Marko, Sanja, Radmila...  pamti Milica imena svih koji su živeli u njenom domu i kojima je posvetila svoju ljubav i pažnju.

Foto: rina

“Nekad je u našoj kući bilo oko desetoro dece i naše troje. Kad spremimo doručak, prvo sednu oni da jedu, pa onda mi. Nikad nije u našoj kući svađe, niti ljubomore i zato je tačna ona izreka – kad čeljad nisu besna, ni kuća nije tesna”, rekla je ova hraniteljka.

Sva deca koja su boravila kod nje završila su školu i sada su porodični ljudi. Iz njihovog doma, šestoro mališana je usvojeno, dve devojke su se udale, a četiri momka su ispratili u vojsku. Trenutke njihove zajedničke radosti, narušavali su upravo ti rastanci sa decom, koji su svima teško padali.

“Kad do toga dođe svi plačemo kao kiša. Sobu gde su spavali odmah spremamo, jer velika je tuga kad uđemo, a oni nisu tu. Ja sam za sve ove godine navikla na dečiju galamu i žamor, kad je kuća tiha i pusta, meni je sve neobično”, priseća se Milica.

Prema Zakonu o penzijskom  i invalidskom osiguranju  ona ipak ima pravo na penziju, jer lice koje zaključi ugovor o hraniteljstvu ima pravo da mu se to vreme kada je obavljao poslove po ugovoru, prizna u staž osiguranja i da po tom osnovu ostvari pravo na penziju kada ispuni zakonom propisane uslove. Staž osiguranja po osnovu ugovora o hraniteljstvu zavisi isključivo od visine plaćenog doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.