(FOTO) JASMINA JE RAKETAŠ: Ostavila je grad da bi živela u skladu s prirodom, ali nije mogla bez izazova, SADA PUCA NA OBLAKE!

Dok mnogi od nas negde duboko u sebi žude za mirom i zelenilom, tek povremeno sebi dopustimo da o povratku prirodi ozbiljnije razmislimo.

Preseljenje na selo prevelik je zalogaj, a samo hrabri se odlučuju za tu veliku promenu. Međutim, nagrada za takvu hrabrost je neprocenjiva, potvrđuje Jasmina Subin (59) iz Kikinde koja je pre četiri godine bez razmišljanja kao privatni preduzetnik, nakon penzije, odlučila da uživa u prirodi i skrasi se na velikom salašu.

Beg od civilizacije i odluka da živi robinzonskim životom na jednom od retkih preostalih salaša na
Bašaidskom drumu kod Galada, Jasmini Subin doneo je brojne prednosti. Bez pomisli na gradsku
vrevu uživa u seoskom miru i i plodovima rada od uzgajanja koza, ovaca, guski, ćurki, patki i kokošaka.

Foto: V.N.

- Povratak prirodi za mene je bio i povratak sebi. Odrasla sam na salašu i imala sam priliku da ga
osetim i udahnem prirodu punim plućima. To što ovde možete da doživite, ta divna svitanja, povečerja, životinjski i biljni svet, mirise koje priroda pruža, u gradskoj vrevi ne možete nikako ističe naša sagovornica.

Čarolija robinzonskog života i seoski mir za Jasminu nemaju zamenu. Nedostaci joj ni ne padaju na pamet. Društvo joj pravi partner Oto (63), ali se Jasmina uglavnom sama brine oko obaveza u ogromnom dvorištu-hrani koze, ovce, kupi kokošija jaja, kuva, bere travke.

Foto: V.N.

 

- Pravo uživanje nam predstavlja proizvodnja hrane i uzgajanje životinja. Od dva papagaja koje smo dobili po dolasku, sada imamo pravu životinjsku farmu. Kupili smo piliće i inkubator da ih sami izležemo. Ubrzo se naše životinjsko carstvo proširilo, pa nam društvo prave i guske, ćurke, patke, prase, četrdesetak koza i dvadesetak ovaca-nabraja Jasmina.

Grad i sve njegove pogodnosti koje nam se nude na tacni previše su nas razmazili, pa smo nekako
sebe ubedili da bez šoping-centara, frizera u komšiluku i brojnih pogodnosti, jednostavno ne
možemo. Ali za život na salašu, kaže naša sagovornica, treba biti snalažljiv i imati dušu da osluškuješ prirodu.

Foto: V.N.

- Primećujem koliko ima mnogo novih vrsta ptica, posmatram ih, ovde se dešavaju čuda kojih  gradu nema-s neuobičajenim spokojom i optimizmom priča Jasmina - Za salaš je potrebna umetnost življenja, jer puno puta mora da se improvizuje. Ako nešto nemaš, uvek postoji alternativa. Treba da je čovek spreman na sve, i da umesi, pokupi iz prirode, da sve to priprema. Za čaj i ishranu sakupljam travke, kamilicu, zovu, maslačak, koprivu..Prirodu poštujemo, od nje uzimamo, ali joj i vraćamo-kaže naša sagovornica.

Za život na selu ili salašu nakon grada moraju prethoditi velike i za većinu gotovo nedostižne promene. Retki su primeri poput Jasmine Subin koji se mogu naći i danas, a rezultat su, bez izuzetka, zdravije i srećnije osobe. Jer bez obzira na njihove prividne prednosti, gradovi polako, ali sigurno gube na popularnosti.

Protivgradni strelac

Jasminina znatiželjna priroda donela joj je još jedan izazov u životu- već četiri godine, između ostalog, bavi se i protivgradnom zaštitom i jedna je od retkih žena u Srbiji koja se prihvatila da ga obavlja.

Ovaj odgovoran posao zahteva angažovanost u svakom trenutku tokom nevremena, ali i preciznost i sposobnost da pravilno ispali raketu od koje zavisi sezonski rad poljoprivrednika.

Foto: V.N.

- U blizini salaša, na stotinak metara udaljenosti je protivgradna stanica i sticajem okolnosti, ukazala mi se prilika da se i time bavim. Osluškivanje prirode nije za mene ništa novo, samo što sada više gledam u nebo i prilikom nevremena očekujem poziv iz radarskog centra koji mi daje koordinate za intervenciju-priča Jasmina koja posao protivgradnog strelca obavlja odgovorno i obazrivo.