Milan je radio u važnoj instituciji u Beogradu, a onda odlučio da se vrati na imanje staro DVA VEKA I KRAVATU ZAMENIO OVIM

Zbog kovida mnogi su počeli da razmišljaju o povratku u prirodu, trajno ili makar češćim posetama ruralnim krajevima Srbije.

Ima i onih koji su i pre epidemije život u gradu zamenili seoskim, ne dozvolivši da se ugasi porodično imanje.

Milan Petrović je radni vek proveo u pravosuđu, a penziju dočekao u Tužilaštvu za ratne zločine. Na imanju koje njegovoj porodici pripada duže od dva veka, sam je proizveo sadnice šljive požegače, uz pomoć nauke i starijih sugrađana.

Foto: printscreen RTS

„Oko dvesta sadnica sejanica, ali sam uspeo da dobijem ovako kvalitetan zasad tek negde pedeset posto. Ja sam zadovoljan. Sve su sadnice zdrave, sve su se primile, dakle prijem je bio stoprocentan", kaže Petrović, prenosi RTS.

Supruga Vera, farmaceut po zanimanju, umešna je i u spremanju zaboravljenih  jela.

Voćni kolač od požegača, kaže, ima neograničen rok trajanja, mada ga unuci brzo pojedu.

„Čisto voće, malo šećera i projinog brašna. To je sve što u njemu ima. To sam ja od svojih starih, od majke naučila i oživela. I ona je već zaboravila, pita ‘kako li ono se pravi’. Ja sam zapisala, pa zato znam", kaže Vera.

Od šljiva peku i rakiju, a nasleđena se čuva u posebnom buretu u kojem je rakija,  iz 1970. godine.

Foto: printscreen RTS

Milan je uspeo da ovlada i pečenjem kalvadosa, čuvene francuske rakije. Na imanju ima tri vrste jabuka koje su potrebne za srpski „loretski kalvados".

„Proizvodi se od tri vrste jabuke. Dve su divlje, a jedna pitoma. Ta pitoma mora biti slatka, a divlje moraju biti jedna žuta, druga crvena i moraju biti opore", objasnio je Milan Petrović.

Rad na imanju je za Petroviće slatki napor. Milan je veći deo karijere nosio kravatu, ali nikada nije zaboravio kako se kosi i rade svi ostali poslovi na imanju.