OVO SU NAJPOZNATIJE SRPSKE AVETI Pretvaraju se u životinje, jašu ljude i jedu decu, a vrebaju iz mraka!

Srbi su narod sklon verovanju u mitove, pa ne čudi što imamo i veliki broj legendi o demonima. Iako je svima jasno da mitska bića ne postoje, u nekim delovima Srbije se i danas pripoveda o natprirodnim moćima veštica, vampira, drekavaca...

Ovo su neki demoni koji su "najpopularniji" u srpskom narodu.

Karakondžula jaše ljude

Narodno predanje kaže da je karakondžula demon u obliku stare žene sa unakaženim licem, velikim noktima, rogovima i zubima od gvožđa. Naravno, pojavljuju se noću i najčešće u danima od pravoslavnog Božića do Bogojavljenja, poznatim i kao "nekršteni dani". Karakondžula kada napada muškarce, ona im skoči na leđa i jaše ih dok se ne začuju prvi petlovi, a onda ih baci u neki kanal ili šumu i tu ih ostavi da leže. Što se žena tiče, njih grebe ogromnim noktima po licu, a ume i da ih baci sa neke uzvišice. Postoje delovi Srbije u kojima se veruje da napadaju pijance, a negde čak i da sede iznad vrata dok neko ne izađe noću, pa ga uzjašu do ranog jutra. Ipak, protiv ovog demona postoji način borbe i to pomoću vratila, soli i hleba.

Foto: Pixabay

Baba Jaga postoji i kod nas

Na pomen Baba Jage mnogi će se setiti nadimka za filmskog junaka Džona Vika, koga u istoimenom filmu glumi Kijanu Rivs. Ipak, baba Jaga je zapravo demonska žena koju Srbi češće zovu veštica ili babaroga. Obično je zamišljena kao ružna starica koja se bavi "mađijama" i živi u šumi, ograđenoj ljudskim kostima i lobanjama. Predanje kaže da ona hvata i proždire ljude, a ima i peć u kojoj "sprema" ukradenu decu. O vešticama se ispredaju razne priče od toga da jašu metle, do toga da su im kuće nevidljive i mogu se naći samo ako izgovorite čarobne reči. 

Avet

Postoje različita tumačenja odakle potiče poreklo ove reči, ali u suštini ona označava priviđenje. Verovatno da zbog toga mnoga predanja različito "vide" ovog demona.
U Gruži se smatralo da je to duh belobradog starca sa buljavim očima iz kojih sevaju varnice, a Makedonci veruju da se radi o duhu grešnika ili samoubice. Neki ga opisuju kao čoveka ogrnutog u beli čaršav, dok ga drugi vide kao slepog miša, koji živi u napuštenim kućama. Izgleda da oni nisu tako agresivni, jer uglavnom samo plaše ljude, ali su ljudi izmišljali različite načine kako bi se zaštitili. Od nošenja belog luka u džepu, do vezivanja čarapa.

Foto: Shutterstock

Bauk kruži Evropom

Verovatno je najpoznatija rečenica iz Marksovog i Engelsovog Komunističkog manifesta, koji je nekada bio jedno od najvažnijih štiva SFRJ. Ali Srbi su za bauka znali mnogo, mnogo pre drugova komunista. 
Zapravo u našoj mitologiji, bauk je gadno, nespretno biće koje čeka u nekoj rupi ili mraku da zgrabi i pojede svoju žrtvu. I jedino kako ga možete oterati je da pravite buku i pomoću jakog svetla. Međutim, pretpostavlja se da  mit nastao zbog mrkog medveda koji ima "iste osobine" kao i bauk.

Drekavac iz tunela

Svi se sećamo drekavca iz tunela u filmu "Lepa sela, lepo gore", a i dan danas u nekim krajevima Srbije možete čuti za ovo biće. Jedni veruju da se radi o nekoj vrsti vampira koji noću progoni grešnike, a obično su drekavci oni koji nisu umrli prirodnom smrću ili tradicionalno sahranjeni. 
Jezivije tumačenje je da se radi o duši umrlog deteta koje noću posećuje roditelje, jer ne može da nađe svoj mir.
Dok neki veruju da se radi o dlakavom demonu koji hoda na dve noge, i gazi svoje krzno zbog čeka stalno ispušta krike. Postoje različita druga tumačenja od toga da hoda na jednoj nozi, svetli u mraku i slično. Drekavac je verovatno mitsko biće sa najviše različitih "oblika" u narodnom verovanju.
Slično karakondžulama, drekavac napada ljude koji se noću zateknu kod groblja pa im skoči na leđa i jaše ih do ranog jutra. Negde se veruje da njegovo "drečanje" donosi loše vesti i da će neko umreti, ali može označavati i neki veliki sukob ili čak rat. Za drekavce se veruje da ponekad dave ljude u rekama ili ih ubijaju u snu.

Foto: Shutterstock

Akrep ili sluga đavolov

Reč akrep potiče iz turskog i znači škorpija, a narod ga opisuje kao mršavog i ružnog stvora koji plaši ljude iz mraka. Negde se akrep prikazuje i kao ružna žena koja "šuruje" sa đavolom i donosi zlo ljudima.

Vampir - najpoznatija srpska reč

Priče u vezi sa vampirima znamo, verovatno, svi. Od najpoznatijeg Save Savanovića do toga da su to mrtvi ljudi koji ustaju iz grobova, piju ljudski krv, pretvaraju se u slepe miševe... ipak, južnoslovenski narodi imali su "logično" objašnjenje kako mrtvac postaje vampir. Zapravo, verovalo se da mrtvog čoveka ne smete ostaviti samog u mraku da ga ne bi preskočila mačka, pas ili preletela ptica i slepi miš. Takođe, nije se smelo preskakati preko groba jer bi mogao da se povampiri. Zanimljivo je da i danas ljudi izbegavaju da preskaču tuđi grob. Vampiri su bili loši i grešni ljudi, a zanimljivo je da se još uvek daje 40 dana pokojniku, što je bio period kada je mogao da se "povampiri". Narod je verovao da vampiri nemaju kosti, već su samo od kože i krvi. Ono što se u filmovima ne prikazuje, a narod veruje, jeste da vampiri mogu da se pretvaraju u razne životinje i mogu da prelete sve prepreke sem vode i trnja. Zanimljivo je i verovanje da ako mu se uzme pokrov u prvih 40 dana, on gubi moć. Vampira otkrivate tako što prevedete konja vranca preko groba, pa ako on ne želi da pređe, onda je možda unutra ovo biće. Grob se otkopa, pa ako je unutra nešto buljavo sa otvorenim zubima i očima, probode se glogovim kocem i spali. Jedna od legendi je da žene mogu imati decu sa vampirima, koja su glavata i mogu da ubijaju druge vampire. Svi znamo da vampire odbija beli luk, ali Srbi su verovali i da ih odbija grožđe.