(FOTO/VIDEO) SVETOG NIKOLU RADOVAN JE DEVET DANA SLAVIO: Ove godine teško mu je palo, pola veka dugu tradiciju MORAĆE DA PREKINE!

Prvi put posle pola veka maratonskog obeležavanja Sv. Nikole, poznati kikindski povrtar, bekrija i gurman, Radovan Sivčev (68), neće praznovati neverovatnih 9 dana svoju krsnu slavu

Izostaće tako predslava, slava, pojtarje, trojtare, frojtare, ždernica, doždernica i ispratnica, a odnedavno pridodat i deveti dan, pod nazivom: „Ako hoćeš Srbin biti, devet dana moraš piti“.

Nije lako Radovanu iz Kikinde. Teško su mu pale zaštitne mere, a teška je i epidemiološka situacija, pa će se, trezveno i odgovorno, ove godine za slavskom trpezom naći samo uži članovi porodice. Biće to presedan koji će se pamtiti u čitav vek dugoj tradiciji porodice Sivčev, naročito od kad je kormilo u vođenju domaćinstva preuzeo ovaj bekrija.

Foto: V.N.

- Ove godine, prvi put za 50 godina od kad sam organizujem praznovanje za Svetog Nikolu, obeležićemo slavu u užem krugu porodice. Na trpezi će se naći samo slavski ručak, normalno i kolači, ali bez ikakve pompe, dugog zadržavanja i žive muzike. Biće onako kako je nekada praznovao moj otac Ivan, domaćinski, kako i treba. Moramo na ovaj način i nikako drugačije. Verujte, ako ja mogu tako, onda mogu svi-navodi Sivčev, svestan zaštitnih protivepidemijskih mera.  

Duža i od „Ivkove“, krsna slava ovog domaćina obeležava se porodično i propisno, u normalnim okolnostima, čak punih 9 dana. Iz doma veselog Banaćanina izlazi se tada samo da bi se prespavalo, pa opet „Jovo nanovo“, sve dok se ne pojede i ne iskapi sve što je pripremljeno u čast velikog sveca. Posustaju tom prilikom i najizdržljivije kikindske lole i bećari, ali je domaćin uvek spreman i odmoran da na nogama ugosti nove pridošlice.

Foto: V.N.

- Uvod za slavlje je dan pred slavu, to je „predslava“, 18. decembra, a tek potom obeležavamo Svetog Nikolu. Orni na nogama dočekamo i prvi dan posle slave „pojutarje“ ili „pojtarje“, a onda, posle nekoliko sati odsustva, gosti se ponovo okupljaju na „trojtarje“, zatim narednog dana na „frojtarje“, sledi „ždernica“, sedmog dana je „doždernica“ , osmog „ispratnica“. Sve dok se ne pojede i ne popije spremljemo, i umorni klonemo-nabraja neumorni domaćin smešeći se i dodaje-Dodao smo i deveti dan, nazvan: „Ako hoćeš Srbin biti, osam dana moraš piti!“

Ne pada teško našem domaćinu da u sedmoj deceniji napravi veliku gozbu i veselje. U izobilju ića i pića, na „astalu“ vojvođanske ravnice nađu se posna i mrsna jela i kolači, za svačiji ukus nešto. Siti i zadovoljni, gosti ostaju do duboko u noć, kada se zajapurenih lica od blizine paorske peći, samo na kratko vraćaju svojim kućama.

Foto: V.N.

Nije ove godine lako Radovanu, ali će, čini se, teže biti muzičarima. Ostaće bez lepe zarade, ali i nezaboravnog druženja i dogodovština koje se dugo prepričavaju nakon slave. Slavlje počinje  zdravicom domaćinu uz obaveznu pesmu „Šta je s tobom Radovane“. Ređaju se potom želje bez prestanka, sa dugačkog repertoara starih narodnih i izvornih pesama, do srpskih patriotskih „Marširala kralja Petra garda“, „Marš na Drinu“ i mnogih drugih.

Slavlja nema, al’ pečenja na pretek

Dok iz kao oganj vrele paorske peći gori čokanje, a miris pečenja golica nozdrve, Radovan veštim i uigranim pokretima vadi tek ispečeno prase .

- Meso se samo topi u ustima, milina ga je jesti-kaže iskustveno.

Od 27. oktobra i Svete Petke do 6. maja i Đurđevdana, našem sagovorniku samo pristižu porudžbine za pečenje. Donose ovom kikindskom povrtaru i prasad i jagnjetinu i ćuretinu. Važno je jedino da je ispečeno u paorskoj peći, jer se zna da je takvo meso najukusnije.

Foto: V.N.

- Najudarnije je za Svetog Nikolu i Svetog Jovana, jer tada ima najviše svečara, kao i za Novu godinu. Dešava se da pečem po ceo dan. Donosi ko šta voli da jede, i ukus piletine je vrhunski, a tek roštilja, ma nema premca paorskoj peći-tvrdi ovaj domaćin koji za jednu slavu ima preko deset porudžbina. 

Bilo bi, kaže, i više, ali je vremenski nemoguće da se svako ispoštuje. Zbog toga Radovan pravi spiskove, da svakoj prijavljenoj mušteriji po redu preda njegovo pečenje, a da obećano i ispuni. Tada se iz dimnjaka njegove kuće samo puši dim od naložene usijane pećke, od jutra do mraka.

- Za pečenje se ubacuje isključivo čokanje. Jedno prase prosečne veličine peče se tri sata, dok je za nešto veće potrebno i tri i po sata. Potrošim u proseku 40 kilograma čokanja. Prvi put se založi malo više, a posle se upola manje zagreva-objašnjava Sivčev.