POSTAVLJENO 100 KUĆICA ZA GNEŽĐENJE MODROVRANA U SRBIJI! Ova ptica spada u ugrožene vrste, a za opstanak su potrebna dobra staništa!

Ovih dana završava se projekat "Sigurnija budućnost za modrovrane u Srbiji - izrada kućica za gnežđenje ugrožene vrste ptica" koji je deo projekta Beogradske otvorene škole "Zeleni Inkubator", a u okviru kojeg je postavljeno 100 kućica za gnezđenje te ugrožene vrste

Projekat se sprovodi u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije i Inženjerima zaštite životne sredine, uz finansijsku podršku Evropske unije, saopštili su iz Zavoda za proučavanje i zaštitu ptica Srbije.

Aktivnosti na projektu vrlo su konkretne: napravljeno je i postavljeno 100 novih kućica za gnežđenje ove ugrožene vrste, a održana su predavanja o modrovranama sa decom iz škola u Novom Miloševu, Bačkoj Topoli, Temerinu i Paliću.

Nove kućice postavljene su u svim delovima Srbije gde se modrovrane gnezde - na severu i istoku Bačke, na području celog Banata, u okolini Barajeva i u Negotinskoj krajini.

Foto: printscreen wikipedia

Na ovaj način obnovljena je zaliha kućica koje su poslednjih dve decenije gotovo jedina mesta za gnežđenje ugrožene modrovrane i koje su njenu populaciju spasile od iščezavanja.

Modrovrana je retka vrsta ptice

Iako je nekada bila obična ptica u dolinama i pobrđu širom zemlje, krajem 20. veka populacija se naglo smanjuje usled gubitka povoljnih staništa i strdanja na seobi.

Modrovrana je ptica otvorenih terena, najčešće nizijskih livada i pašnjaka, koji su dobrim delom preorani, a poseban problem predstavlja nestanak starih stabala u kojima se gnezdi.

Ovoj retkoj ptici za opstanak su potrebna dobra staništa za lov na krupne insekte i druge sitne životinje, kao i stara stabla sa dupljama za gnežđenje.

Upravo takva staništa nestaju širom Evrope, ali i u Srbiji, zbog čega je modrovrana sve manje.

Kritično je bilo oko 2000. godine kada je u celoj Vojvodini preostalo oko 15 parova u okolini Subotice. Srećom, modrovrane rado prihvataju veštačke kućice za gnežđenje, ukoliko su postavljene na odgovarajućim mestima blizu dobrih terena za lov.

Foto: printscreen wikipedia

Populacija u Srbiji se od 2000. godine oporavila i porasla na oko 300 parova, od kojih se više od 90% gnezdi u veštačkim kućicama.

Kućice u Srbiji se redovno obnavljaju i nadziru

Od 2000. godine, u Srbiji je postavljeno oko 1000 kućica za gnežđenje, koje se redovno obilaze i popravljaju u slučaju potrebe.

Kućice u Srbiji se redovno obnavljaju i nadziru, a dosadašnje aktivnosti finansirane su iz više različitih programa, od kojih su većina međunarodni projekti zaštite. Ipak, u 2020. godini sredstva za program zaštite modrovrane nisu postojala, zbog čega su članovi neformalne Grupe za zaštitu modrovrana konkurisali za sredstva iz projekta Beogradske otvorene škole "Zeleni Inkubator" koji se sprovodi u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije i Inženjerima zaštite životne sredine, uz finansijsku podršku Evropske unije.

- Srećni smo jer smo dobili priliku da obnovimo zalihe kućica za modrovrane u Srbiji. Naša populacija zavisi od kućica i bez ovakvih projekata lako bi propali rezultati koje smo postigli u prethodnih 20 godina rada na zaštiti. Iako se se brojnost značajno povećala, modrovrana je u Srbiji još uvek ugrožena vrsta, a njen opstanak zavisi od naših aktivnosti - kaže član Grupe za zaštitu modrovrane, dr Dimitrije Radišić, sa Departmana za biologiju i ekologiju, Prirodno matemetičkog fakulteta u Novom Sadu.

Foto: Pixabay

Oto Sekereš, član Grupe i šer čuvarske službe u JP "Palić -Ludaš" smatra da je projekat izuzetno važan.

- Zahvaljujući volonterima, postignut je veliki uspeh. Moramo nastaviti sa aktivnostima koje daju dobre rezultate, ali moramo razmišljati o zaštiti i obnavljanju staništa, pre svega livada i pašnjaka širom širom zemlje - kazao je Sekereš.