POSTAVLJENO 100 KUĆICA ZA GNEŽĐENJE MODROVRANA U SRBIJI! Ova ptica spada u ugrožene vrste, a za opstanak su potrebna dobra staništa!

Ovih dana završava se projekat "Sigurnija budućnost za modrovrane u Srbiji - izrada kućica za gnežđenje ugrožene vrste ptica" koji je deo projekta Beogradske otvorene škole "Zeleni Inkubator", a u okviru kojeg je postavljeno 100 kućica za gnezđenje te ugrožene vrste

Projekat se sprovodi u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije i Inženjerima zaštite životne sredine, uz finansijsku podršku Evropske unije, saopštili su iz Zavoda za proučavanje i zaštitu ptica Srbije.

Aktivnosti na projektu vrlo su konkretne: napravljeno je i postavljeno 100 novih kućica za gnežđenje ove ugrožene vrste, a održana su predavanja o modrovranama sa decom iz škola u Novom Miloševu, Bačkoj Topoli, Temerinu i Paliću.

Nove kućice postavljene su u svim delovima Srbije gde se modrovrane gnezde - na severu i istoku Bačke, na području celog Banata, u okolini Barajeva i u Negotinskoj krajini.

Foto: printscreen wikipedia

Na ovaj način obnovljena je zaliha kućica koje su poslednjih dve decenije gotovo jedina mesta za gnežđenje ugrožene modrovrane i koje su njenu populaciju spasile od iščezavanja.

Modrovrana je retka vrsta ptice

Iako je nekada bila obična ptica u dolinama i pobrđu širom zemlje, krajem 20. veka populacija se naglo smanjuje usled gubitka povoljnih staništa i strdanja na seobi.

Modrovrana je ptica otvorenih terena, najčešće nizijskih livada i pašnjaka, koji su dobrim delom preorani, a poseban problem predstavlja nestanak starih stabala u kojima se gnezdi.

Ovoj retkoj ptici za opstanak su potrebna dobra staništa za lov na krupne insekte i druge sitne životinje, kao i stara stabla sa dupljama za gnežđenje.

Upravo takva staništa nestaju širom Evrope, ali i u Srbiji, zbog čega je modrovrana sve manje.

Kritično je bilo oko 2000. godine kada je u celoj Vojvodini preostalo oko 15 parova u okolini Subotice. Srećom, modrovrane rado prihvataju veštačke kućice za gnežđenje, ukoliko su postavljene na odgovarajućim mestima blizu dobrih terena za lov.

Foto: printscreen wikipedia

Populacija u Srbiji se od 2000. godine oporavila i porasla na oko 300 parova, od kojih se više od 90% gnezdi u veštačkim kućicama.

Kućice u Srbiji se redovno obnavljaju i nadziru

Od 2000. godine, u Srbiji je postavljeno oko 1000 kućica za gnežđenje, koje se redovno obilaze i popravljaju u slučaju potrebe.

Kućice u Srbiji se redovno obnavljaju i nadziru, a dosadašnje aktivnosti finansirane su iz više različitih programa, od kojih su većina međunarodni projekti zaštite. Ipak, u 2020. godini sredstva za program zaštite modrovrane nisu postojala, zbog čega su članovi neformalne Grupe za zaštitu modrovrana konkurisali za sredstva iz projekta Beogradske otvorene škole "Zeleni Inkubator" koji se sprovodi u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije i Inženjerima zaštite životne sredine, uz finansijsku podršku Evropske unije.

- Srećni smo jer smo dobili priliku da obnovimo zalihe kućica za modrovrane u Srbiji. Naša populacija zavisi od kućica i bez ovakvih projekata lako bi propali rezultati koje smo postigli u prethodnih 20 godina rada na zaštiti. Iako se se brojnost značajno povećala, modrovrana je u Srbiji još uvek ugrožena vrsta, a njen opstanak zavisi od naših aktivnosti - kaže član Grupe za zaštitu modrovrane, dr Dimitrije Radišić, sa Departmana za biologiju i ekologiju, Prirodno matemetičkog fakulteta u Novom Sadu.

Foto: Pixabay

Oto Sekereš, član Grupe i šer čuvarske službe u JP "Palić -Ludaš" smatra da je projekat izuzetno važan.

- Zahvaljujući volonterima, postignut je veliki uspeh. Moramo nastaviti sa aktivnostima koje daju dobre rezultate, ali moramo razmišljati o zaštiti i obnavljanju staništa, pre svega livada i pašnjaka širom širom zemlje - kazao je Sekereš.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.