NEČIJE MALO NEKOM ZNAČI MNOGO: Vanja je rođeni dobrotvor i već godinama nesebično POMAŽE SIROMAŠNE I UGROŽENE

Da nečije malo nekome znači mnogo, Vanja Nikolić je shvatila još kao đak u osnovnoj školi. Ova dvadesetosmogodišnja devojka je humanitarac i svakodnevno na različite načine pomaže stare, siromašne i ugrožene pojedince i porodice

„Sve je počelo još u osnovnoj školi, moj deda je bio humanitarac, gledala sam kako pomaže ljudima i tad se javila želja da i ja nekome pomognem. U odeljenju smo imali Peru, on je bio siromašan, kad god sam kupila sebi nešto uvek bi deo slatkiša podelila sa njim. Ali, bilo je trenutaka kada bi novac za užinu koji su mi roditelji dali, dala prosjaku na ulici, tako da sam često dolazila iz škole gladna, ipak želja da pomognem bila je jača“, priseća se ova humana devojka.

Kako kaže, ni sama nema puno, radi u zalagaonici za prosečnu platu, samohrana je majka šestogodišnjeg dečaka Relje. Ipak, to je ne sprečava da pomaže onima kojima je nečija pomoć potrebna.

Foto: TopPres

„Ako sretnem Rome na ulici uvek im nešto dam, ne mora to da bude novac, često za njih odvojim neku namirnicu kad se vraćam iz kupovine. Nekoliko godina sam svakog jutra ostavljala pecivo na trafici lutalici koji je tu prolazio, on je znao da ga oko sedam sati svakog jutra čeka topao doručak. Odvajala sam i deo svoje garderobe za mlađu decu, koristim svaku priliku da nekome pomognem, kad mogu i koliko mogu. Nije to ništa puno, po nekad je to sitnica koja nekome znači mnogo“, kaže Vanja Nikolić.

Ova humana mlada žena pored nesebične pomoći drugima, redovno se odaziva na svaku dobrovoljnu akciju davanja krvi. Do sada je mnogima pomogla, ali ipak jedan događaj je ostao duboko urezan u njenom sećanju.

„Jednom prilikom ja i drugarica smo posle škole krenule na kafu i imale smo 50 dinara. Međutim, na ulici smo srele malog dečaka romske nacionalnosti koji je molio za novac, bio je bos, u pocepanoj garderobi, ta slika mi još uvek stoji pred očima. Kada sam ga videla nisam mogla da prođem a da mu ne pomognem, prokomentarisala sam sa drugaricom da ako njemu damo novac ostajemo bez kafe, ali ipak smo se složile da to uradimo. Kada sam dečaku dala novčanicu, on je rekao ‘Seko, vratiću ti kusur da imaš za kafu, meni je dosta i 20 dinara’, ispričala je Vanja.

Ona ističe da je humanost u svima nama i da svako na svoj način čini dobra dela.

„Volela bih da svi budu srećni i da imaju bar osnovno za život. Da sam bogatija, niko nikada ne bi trpeo“, poručila je ona.