DECA OBOLELA OD DIJABETESA NISU ZABORAVLJENA: Majdanpečko udruženje Plavi krug, potrudilo se da ih obraduje/FOTO/

Da je nečije malo, nekome jako mnogo , pogotovu u ovakvim teškim situacijama kada je zavladala pandemija korona virus koja otežava normalno funkcionisanje života , pokazalo se na primeru mališana koji boluju od dijabetesa kao i mališana čiji su roditelji dijabetičari za koje su u Udruženju ,, Plavi krug,, u Majanpeku,, uspeli da pronađu način kako bi ih obradovali za Novogodišnje praznike

Potrebe ovog Udruženja prvi je prepoznao Sidikat rudara u Kompaniji Zi Đin Majdanpek pa je za sedmoro dece , dijabetičare ali i one čiji se roditelji suočavaju sa ovom ne tako lakom bolešću, obezbedili Novogodišnje darove koje će ih usrećiti za predstojeće praznike.

Foto: V.J.

,, Mi smo organizacija koja je nastala iz Društva za borbu protiv šećerne bolesti grada Beograda , i jedna smo od članica Dijabetološkog saveza Srbije. Na području Opštine Majdanpek registrovano je preko 1000 dijabetičara , dok naše udruženje ,,Plavi krug,, broji 37 članova.

Uglavnom su to mladi i poletni ljudi sa svežim idejama , koji svojim osmehom i verom u bolje sutra, koračaju kroz život i time pokušavaju da skrenu pažnju javnosti na probleme sa kojima se i sami suočavaju ali i njihovi najbliži.

Foto: V.J.

Osnovni cilj i naša misija je poraditi na svesti , poboljšanju položaja i kvalitetu života osoba odolelih od šećerne bolesti , njihovih roditelja, prijatelja , i svih onih na koje ova bolest utiče kako bi je što lakše prihvatili. Ljudi nam se obraćaju sa svojim pričama , teškim mukama kroz koje prolaze a mi kroz različite vidove pokušavamo svakome da pomognemo i olakšamo život koliki smo u
mogućnosti.

Donacijama koje dobijamao od različitih Komapanija, preduzeća , kojima se obraćamo i koje imaju sluha za probleme ovih ljudi , kupujemo neophodne aparate za merenje šečera u kućnim
uslovima, trakice, pružamo logističku pomoć , u smislu edukacije kako se treba odnositi prema dijabetesu koji je postao bolest današnjice . Tu su svakako i savete i pomoć kroz edukaciji stečenu odlaskom na seminare, kampove ali i ih i upućemo i na adrese najkompetentnijih zdravstvenih ustanova i lekara koji mogu da pomognu .

Foto: V.J.

Jednostavno, prednost ovakvih udruženja je kada imate kome da se obratitite , ljudima koji su i sami prošli kroz to i mogu da vam kroz lično iskustvo olakšaju probleme , kaže Svetlana Repedžić predsednik Udruženja ,, Plavi krug ,, u Majdanpeku koja se i sama već deceniju i više bori sa ovom bolešču.

Inače na predlog jedne Majdanpečke porodice čije probleme ovo udruženje prpoznalao tako što je učinlo sve da svojim savetima, iskustvom i preporukama predupredi eventualni problem i detetu koje je bilo pred dijabetesom uz promenu načina života pre sbega i svim ostalim pomogne da izbegne šećernu bolest , postalo dobitnik ovogodišnje Septembarske nagrade Opštine Majdanpek.

Foto: V.J.

,, Otvoreni smo za sve koji nam se za pomoć obrate a nažalost svakim danom je sve više onih koji su bez sredstava za život i u veoma lošoj materjalnoj situaciji pa se veoma teško snalaze , kaže Svetlana i dodaje da je Aleksandra Đorđević iz sela Crnajka jedna od tih koja je za svoje troje dece dobila Novogodišnje paketiće i ukratko nam ispričala svoju životnu borbu.

,, Operisana sam od tumora na mozgu . Suprug i ja sa troje dece jedva krpimo kraj sa krajem jer živimo od dečijeg dodatka i socijalne pomoći i onoga što suprug zaradi radeći u šumi na drvima. Moja bolest je jako teška i zahtevna uz to sam i dijabetičar pa ne mogu mnogo da budem od koristi a za život , potrebe dece i lečenje treba dosta para.

Foto: V.J.

Plavi krug mi jako znači , jer su uvek tu za nas za sve što nam zatreba a jednom smo dobili i pomoć Skupština Opštine koja je omogućila nabavku trakica za proveru šećera za čije pakovanje bi morala da izdvojim najmanje 5 hiljada dinara. Mi te novce u većini slučaja nemamo, jer sam primorana da često odlazim kod lekara jer mi rana od operacije još uvek nije zaclila , napominje Aleksandra , koja i tako teško bolesna sa svojom porodicom nema ni rešen stambeni problem.

Foto: V.J.

U ništa boljoj situaciji se ne nalazi ni porodica sa slučajno istim prezimenom Đorđević ali iz susednog sela Klokočevac kod Majdanpeka koju smo sa predstavnicima udruženja ,,Plavi krug,, posetili kako bi obradovali Novgodišnjim paketićima malenu dvoipogodišnju Valeriju i brata Vladu (15) učenika Majdanpečke Tehničeke škole, koji sa ocem Davorom (44) samohranim roditeljem žive takođe pod tuđim krovom jer su svoj nedavno izgubili u vatrenoj stihiji.

,, Pre par godina doživeo sam još jednu nevolju pored ove sa kojom se svakodnevno borim sa dva obolela deteta, da mi izgori porodična kuća.

Foto: V.J.

Ovde sada živimo plaćam kiruju 5 hiljada mesečno i ne žalim se. Jedino mi je želja da smo svi na okupu i da svojoj deci pomognem da im olakšam muke jer su suočeni sa veoma teškim bolestima. Valerija je mala, prevremeno rođena i još uvek ne hoda i ne govori sa atrofijom mišića i učestalim epileptičkim napadima.

Sin Vlada već deset godina živi i bori se sa dijabetesom. Živim sam , Vladu je majka napistila kada je imao svega četiri godine a Valerijina majka je strana državljanka koja istina ponekad dođe da je obiđe i to je sve . Jedinu pomoć imam od svoje majke , koja uskoči kad može, i od Udruženja ,,Plavi krug ,, koje mi je takoreći desna ruka. Je mi pomažu oko Vladine bolesti.

Foto: V.J.

Nabavljaju redovno trake za proveru šećera koga Vlada svakodnevno meri sam i tako se odgovno odnosi prema bolesti koju sam drži pod kontrolom. Odrastao je i sazreo i namam problema sa te strane. Pomaže mi i oko spremanja drva za prodaju, koliko može, čuva sestricu kad nema da uči tako da mi je od velike pomoći dok ja brinem o spremanju hrane i svemu ostalom. Iskreno od socijane pomoći i dečijeg dodatka ne mogu da pokrijem troškove života i odlazak na kontrole sa Valerijom u Beograd.

Trudim se koliko mogu sam uz pomoć još ponekih ljudi dobre volje koji imaju razumevanje za moje probleme , ali muka je ovo velika i breme koje ti život nametne. Međutim, ljubav prema deci gura me i govori da moram da se borim i idem dalje.

Foto: V.J.

Trenutno je Valeriji malo krenulo na bolje , ono što sada pokušavam da se izborim je za pomoć stručnog lica , koje bi mi pomoglo oko njenih vežbi na stopalima i nogicama kako bi eventulano počela da pravi i prve korake , kaže ovaj hrabar čovek , za koga nazad ne postoji, već kako kaže, oni su mi sve u životu i za njih vredi boriti se i živeti.