ZA KRAĐU ŠUME I U ZATVOR: Jedan od najvećih prioriteta žitelja Kikinde je pošumljavanje, EVO KAKO SE BORE PROTIV NELEGALNE SEČE!

Kikinda se ubraja u najobešumljenije opštine u Vojvodini sa svega nešto više od 1 odsto. Zbog toga je zelenilo stavljeno kao prioritetna oblast u zaštiti životne sredine, kako bi se povećao procenat pošumljenosti.

Problem predstavljaju i nelegalna seča drveća koja dodatno produbljuje dugogodišnji veliki problem Kikinde. Kikindska lokalna samouprava ulaže velike napore, uz pomoć pokrajinskog i republičkog Ministarstva za životnu sredinu, da se ogoljene površine, bez prepreka za jak vetar i smetove, dodatno pošume.

Dudododišnji negativni trend niske pošumljenosti nemoguće je promeniti „preko noći“, jer su za poboljšanje zelene slike potrebne decenije mukotrpnog rada. U ovoj opštini puno se radi na pošumljavanju vetrozaštinih pojaseva.

Foto: V.N.

- Nakon praznika počinjemo sa realizacijom projekta sa resornim ministarstvom i pošumljavanje
vetrozaštitnog pojasa od Mokrina prema Padeju koji, nažalost, prethodne godine nije uspeo da se realizuje zbog epidemiološke situacije. Vrednost tog projekta je preko 12 miliona dinara, uz učešće i Grada Kikinde.

U prethodnom periodu pošumili sve opštinske puteve OP 1 i OP 2 sa znatnim brojem sadnica-ističe Miroslava Krnić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljorpivredu i
ruralni razvoj.

Foto: V.N.

Sadi se u gradu i atarima

Pošumljenost, pored šuma i vetrozaštitnih pojaseva uz saobraćajnice, podrazumeva i zaštitne zasade u poljoprivredi i zelenila u naseljima.

- U budžetu Fonda za zaštitu životne sredine planirana su i dodatna sredstva kako za pošumljavanje u gradskom građevinskom reonu, tako i za održavanjemladica koje je veoma bitno. Dosta smo zasadili i šumskog zelenila po osnovu gazdovanja šumama u samom ataru. Sve slobodne parcele državnog poljoprivrednog zemljišta koje su namenjene za pošumljavanje su na neki način ili pošumljene ili su u planu da se pošume u skorijoj budućnosti.

Lepša slika za 30 godina

Sam period povećanja procenta pošumljenosti obuhvata nekoliko decenija. Vojvodina je pošumljena svega 7 odsto, a optimalna pošumljenost naše pokrajine trebalo bi da bude oko 14 procenata. Da bi se to dostiglo, navodi Krnić, potrebno je između dve i tri decenije.

Foto: V.N.

-Toliko je potrebno da preko 150 hiljada hektara pošumimo u tom periodu, odnosno da proizvedemo
toliko sadnica, pripremo slobodne površine i osposobimo za sdadnju, a zatim da kasnije negujemo.
Sve to iziskuje mnogo sredstava-kaže naša sagovornica.

 

Seku i drveće pod zaštitom države

 

Poljočuvarska služba Kikinde koja postoji od 2014. godine pokriva oko 62 hiljade hektara u gradu i selima, sa 27 zaposlenih radnika. Nelegalne seče drveća obavljaju se za preprodaju ili za sopstveni ogrev. Dodatni problem predstavlja dokazati takvo krivično delo na sudu, kaže Bojan Jankov iz Poljočuvarske službe.

Foto: V.N.

- Kada ih zateknemo na licu mesta, pravimo zapisnik koji prosleđujemo dalje što se rešava sudskim
putem i plaćanjem kazne. Bilo je i onih koji su zbog toga završili u zatvoru, ali je mnogo teško
dokazati. Tada je na Galadovoj šumi ukradeno oko 15 kubika drva.

Sud insistira da počinioce nađemo na licu mesta i da ih tada slikamo, što je često nemoguće. Sa policijom i sudom imamo odličnu saradnju, jer smo na istom zadatku. Poslednji slučaj krađe bio je početkom decembra prošle godine, kada je posečeno oko tri kubika drveće starog tridesetak godina.

Uzdamo se u prijavu savesnih građana, ali dosta njih i lično uhvatimo u krađi-kaže Jankov.
Minimalna kazna za prekršioce iznosi 25 hiljada dinara. Ukoliko se plati u roku od osam dana umanji se za polovinu i uglavnom se na taj način rešava problem sa prekršiocima.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.