ŽELJKO RADU OBRAZOVANJEM RUŠI PREDRASUDE: Znao sam da ću biti dovoljno dobar, samo ako BUDEM NAJBOLJI!

Željko Radu (30) iz Kikinde, jedini je student romske nacionalnosti u Srbiji koji je na jednom fakultetu bio prvi na budžetskoj listi, sa osvojenih maksimalnih 100 bodova na prijemnom ispitu.

Na završnoj godini Ekonomskog fakulteta u Subotici, Željko već razmišlja o upisu Visoke škole strukovnih studija u Vršcu, a namera mu je da po završetku školovanja radi sa romskom decom.

U osnovnoj i srednjoj Ekonomskoj školi u Kikindi bio je đak generacije. Do fakultetske diplome na smeru Evropska ekonomija i biznis deli ga još sedam ispita, a potom i nova akademska zaduženja.

Njegov put nije bio nimalo lak. Od malena, kaže, borio se sa predrasudama među vršnjacima zbog svog romskog porekla i odličnim rezultatima koje je postizao u školi. Navodi da ga ništa nije pokolebalo na putu do cilja, a da se obrazovanjem borio protiv prosečnosti.

- Kad sam prvi razred završio sa svim peticama, a potom i naredne školske godine, počeli su svi da me gledaju drugim očima. Mislio sam da će me drugi prihvatiti samo ako budem bolji od njih i da ću steći poštovanje jedino dobrim rezultatima.

To mi je bio i pokretački motiv. Dok su se druga deca igrala, ja sam što više učio. Trenirao sam i fudbal 7 godina u FK „Kikinda“-započeo je svoju životnu priču Željko Radu.

Foto: V.N.

Ponos roditelja, ali i tri starije sestre koje su mu usadile ljubav prema školi i obavezama, svoj životni put krčio je sigurnim koracima. Sa suprugom Marijom (29) započeo je zajednički život pošto su oboje zakoračili u punoletstvo. U istom danu, 2009. godine upisuje fakultet i postaje otac najstarije ćerke Željke (11).

- To je bio moj najsrećniji dan u životu. Posle nje je na svet došla Kristina (7) i sin Veljko koji sada ima godinu dana-kaže naš sagovornik.

Studije prekida 2013. godine kada odlazi u Nemačku, ne želeći da propusti priliku da radi u humanitarnoj organizaciji koja se bavi problemom migranata sa prostora bivše Jugoslavije i Balkana.

- U humanitarnim akcijama pomagao sam romskim porodicama, razgovarao sa njima i ukazivao na značaj obrazovanja. Posle tri godine boravka, hteli su da mi produže radnu vizu, bili su zadovoljni mojim radom, a tamo mi se rodila i druga ćerka. Međutim, nostalgija nas je vukla i vratili smo se u Srbiju-priča Željko.

Foto: V.N.

Nekoliko različitih poslova i firmi koje je promenio po povratku u zemlju bili su samo prelazno rešenje. Radio je i kao autor i voditelj emisija na lokalnim televizijama koje su se bavile isticanjem uspešnih Roma. Uporedo sa tim, daje ispite i nepokolebljiv je u ostvarenju svog cilja.

- Cilj mi je da završim oba fakulteta, a budućnost vidim u radu sa romskom decom. Pratim svoje srce i um. Zato se sada volonterskim radom borim za što veću integraciju Roma u društvo putem
neformalnog Udruženja građana „Romski oblak mašte“, za koje čekam odobrenje od APR da bih ga ozvaničio.

Činim sve da pomažem svom narodu. Najviše u obrazovanju koje je jedini izlaz iz začaranog kruga siromaštva. Imam dobru saradnju sa lokalnom samoupravom u Kikindi i Pokrajinom u zajedničkom organizovanju humanitarnih akcija.

Želim da sopstvenim primerom romskoj omladini dam podstrek da možemo bolje i da idemo napred-zaključuje naš sagovornik.