JELA IZ JASENOVCA I DALJE TRAŽI BRATA ILIJU: Ovo su dokumenti o sudbini srpske dece u ustaškim logorima, SLIKE UŽASA NIKAD NE IZBLEDE

Film koji je u subotu uveče potresao ogormnu većinu Srba i ostalih normalnih ljudi u okolnim zemljama, Dara iz Jasenovca, rađen je po istorijskoj građi i pričama preživelih iz ustaških logora smrti, Jasenovca i Stare Gradiške.

Najbliža sudbini filmske Dare bila je Jelena Buhač Radojičić, koja sada ima 86 godina, a sa sedam je odvedena u Jasenovac.

- Slike iz logora ni s godinama ne blede.Iz Stare Gradiške smo ja i braća Živko i Ilija prebačeni u Zagreb, u različite hrvatske porodice, a najmlađi Ika imao je nepunu godinu. Majka Ana je iz Jasenovca transportovana u logor u Nemačkoj.

Ona se se posle rata vratila u Zagreb i pronašla dvoje od troje dece, ali najmlađeg Iliju ni do danas nismo našli i ne znamo ništa o njemu – govori Jelena o delu svoj tragične prošlosti.

Ona je dr Nebojši Kuzmanoviću, direktoru Arhiva Vojvodine, poverila originalna dokumenta iz ustaških logora smrti, koja govore o stradanju njene porodice, ali i druge srpske dece.

- Ustaše su joj tamo zaklali oca i brata od četiri godine, kao i 86 članova porodice Buhač. Za bratom Ilijom - Ikom i dalje traga. Imao je manje od jedne godine, kada su ga ustaše odvele iz logora Stara Gradiška u Zagreb i od tada se gubi svaki trag.

Foto: arhiv vojvodine

Pre osam dana sam, kao njen prijatelj i direktor Arhiva Vojvodine, posetio majka Jelu u njenom domu u Zemunu, zagrlio je i dao joj zakletvu da nikada neću prestati da iznosim njenu tužnu sudbinu, koja je paradigma jasenovačkih žrtava i zatočenika – kaže za Informer Kuzmanović.

Na dokumentu Hrvatskog državnog arhiva o „nestanku „ Ike piše da je Ilija Buhač rođen 1942. u selu Jablanec, opština Jasenovac srez kotar Novska. Mesta su prazna na mestima gde je trebalo upisati veru i ime oca, a majka je Ana. Piše i da je dete dovedeno iz Stare Gradiške u Zagreb, 17.avgusta 1942. godine, ali u rubrici gde je i kada smešteno polje je prazno. Za razliku od sličnih dkumenata kod Jelene i njenog brata Živka, gde je upisano u kojim hrvatskim porodicama su smešteni.

Foto: arhiv vojvodine

- Pošto ima i onih, na žalost, i među Srbima, koji negiraju da je dece uopšte bilo u ustaškim dušegupkama smrti, Jasneovcu i Staroj Gradiški, evo stranice originalnog dokumenta iz 1942. godine, gde su imena dece iz nekoliko porodica, a vidi se da je „najstarije“ tad imalo pet godina, a najmlađe su bile bebe koje nisu napunile ni godinu dana.

Moram da kažem da će naš Arhiv sa naročitom pažnjom čuvati ovu dokumentaciju, kao očevidan dokaz o jednom monstruoznom vremenu kad su ustaške zveri ubijale srpsku decu u kolevci, koja im ništa nisu učinila nažao, samo zato što su bili Srbi – veoma emotivno naglašava Kuzmanović.

Foto: arhiv vojvodine
 

Arhivska građa demantuje teške laži

Kako kaže direktor Arhiva Vojodine, Jelena će uskoro biti njihova gošća, kako bi vdela gde se čuvaju dokumenta koja je poverila ovoj ustanovi.

- Mogu po raznim tviterima mnogobrojne proustaše, čak i iz Srbije, da pišu razne umobolne stvari o ustaškim logorima smrti, Jasenovcu i Staroj Gradiški, i predstavljaju ih maltene kao sanatorijume Međutim, obimna arhivska građa koju posedujemo dokazuje da su tamo ubijani domaćini, ratari, uglednici, žene, devojke, starci...

Samo zato što su bili Srbi, Jevreji i Romi, kao i njihova deca, pa čak i ona tek rođena. Ubijali su ih i u „ime Krista“, a imali su nadimke poput „ fra Sotna“. Pametnima dovoljno – zaključuje Kuzmanović.