NIJE VIŠE SAMO NA ENGLESKOM! Promocija "Knjige o Beogradu" na ruskom jeziku!

Knjiga o Beogradu zamenika gradonačelnika Gorana Vesića prevedena je i na ruski jezik, a promocija novog prevoda knjige održana je danas u Ruskom domu u prestonici Srbije. O knjizi su, osim autora, govorili ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović, ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko, direktor Ruskog doma u Beogradu Jevgenij Baranov...

Vesić je rekao da odgovor na pitanje zašto je njegova knjiga prevedena na ruski jezik najbolje daje jedna od kolumni koje čine knjigu, a koja se zove "Beli Rusi u belom gradu".

Naveo je da istorija srpsko ruskih odnosa i saradnje nije počela u Prvom svetskom ratu, ali da se nikada nismo žrtvovali jedni za druge kao u tom ratu.

Podsetio je da je između 25.000 i 30.000 Rusa došlo u Beograd posle Prvog svetskog rata, te da je Srbija iz tog rata izašla tako što je izgubila između 1,1 miliona i 1,3 miliona ljudi.

- Izgubili smo oko trećinu stanovništva i 60 odsto muške populacije. Takav demografski udar malo koji narod u svetu bi preživeo - rekao je Vesić i dodao da je dolazak Rusa osvežio naše društvo i pomogao da se podignemo posle Prvog svetskog rata.

Istakao je da Beograd nije samo srpski grad već veliki grad koji pripada svima onima koji su ostavili trag na njegov razvoj.

Vesić je rekao da nijedan posao u životu ne može da se radi uspešno bez strasti i ljubavi.

- Možete da ga radite uspešno samo ako volite ono što radite i verujete u to. Ja Beograd volim i u njega verujem i verujem da Beograd treba da bude još uspešniji, da se modernizuje i napreduje, ali i da vodi računa o svojoj istoriji i kulturi - dodao je Vesić.

Ministar Popović kaže da "Knjiga o Beogradu" daje sveži publicistički pogled na događaje i ličnosti koje su obeležile prošlost Beograda, ali i govori o srpsko ruskim vezama koje, dodao je, imaju važnu ulogu u prošlosti našeg grada.

Naveo je da su Rusi dali veliki doprinos razvoju Beograda i podsetio da je posle Oktobarske revolucije u Beogradu, koji je tada imao oko 100.000 stanovnika, došlo između 25.000 i 30.000 Rusa.

- U Beograd su došli ljudi koji nisu bili toliko bogati jer su bogatiji uglavnom išli u Ženevu i Pariz. U Beograd su došli intelektualci, lekari, profesori... - naveo je Popović i dodao da su ti ljudi pomogli da se najnaprednije rusko znanje i dostignuće u oblasti nauke, medicine, umetnosti, arhitekture prenese u Srbiju.

Popović je ocenio da su odnosi Srbije i Rusije sada na najvišem političkom nivou i dodao da doprinos tome daju predsednici tih država, Aleksandar Vučić i Vladimir Putin.

- Da bismo nastavili da jačamo naše odnose, nedostajala nam je literatura koja će još više približiti naše narode, tradiciju, običaje, kulturu i to lepim jezikom da bude dostupna svakom ko dođe u Beograd ili želi da nešto čita o našem gradu - rekao je Popović.

Istakao je da će "Knjiga o Beogradu" biti još jedan važan "kamenčić u mozaiku" naše kolektivne svesti o zajedničkom poreklu i istoriji srpskog i ruskog naroda.

Ministar je svoje izlaganje završio rečima Svetog Petra Cetinjskog da su Srbi i Rusi jedan narod, sa jednom verom i dva imena.

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko izrazio je zadovoljstvo što je "Knjiga o Beogradu" promovisana u Ruskom domu i što je imao priliku da je pročita i pre promocije.

- Čitajući knjigu, saznao sam mnogo više od Beogradu od onoga što sam čuo šetajući ulicama grada - rekao je on.

Direktor Ruskog doma u Beogradu Jevgenij Baranov rekao je da je važno što je "Knjiga o Beogradu" prevedena na ruski jezik jer se povećava broj Rusa koji posećuju Beograd.

Naveo je da ta knjiga zamenjuje niz vodiča i omogućava čitaocima da shvate suštinu grada i zadrže lepe uspomene na njega.

Vesićeva "Knjiga o Beogradu" je, inače, prevedena i na engleski jezik.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.