POSLE 88 GODINA SRBIJA SE ODUŽUJE JOŠ JEDNOM VLADARU! I Aleksandar Prvi Karađorđević dobija spomenik!

Na grandioznoj kompoziciji pored samog vladara naći će se i najpoznatije srpske vojvode iz Velikog rata i balkanskih ratova - Živojin Mišić, Petar Bojović, Stepa Stepanović i Radomir Putnik

Kralj Aleksandar Prvi Karađorđević posle 88 godina od njegovog ubistva dobiće konačno spomenik u Beogradu.

Spomenik ovom vladaru biće postavljen iduće godine na platou između Starog i Novog dvora, odnosno između zgrade Skupštine grada i zgrade Predsedništva. Čast da izvaja još jednog srpskog vladara pripala je ruskom vajaru Aleksandru Rukavišnjikovu, poznatom po spomeniku Stefanu Nemanji. Prema prvim informacijama, spomenik će sa postamentom biti visok oko 12 metara.

Između dva dvora

Skulptura kralja Aleksandra dok sedi na konju nalaziće se tačno preko puta spomenika ruskom caru Nikolaju Drugom Romanovu, velikom zaštitniku srpskog naroda, pravoslavlja i svih Slovena, koji je inače bio kum srpskom kralju. Na grandioznoj kompoziciji pored samog vladara naći će se i najpoznatije srpske vojvode iz Velikog rata i balkanskih ratova - Živojin Mišić, Petar Bojović, Stepa Stepanović i Radomir Putnik.

Ruski umetnik Aleksandar Rukavišnjikov kaže da ga posebno raduje što će napraviti skulpturu srpskom kralju čiji mu se izgled veoma dopada.

- Ja ću napraviti statuu na konju sa postamentom, dok će u kolonadi biti i skulpture vojvoda koje će raditi srpski skulptori. Dogovorili smo se da on ne bude viši od 12 metara sa postamentom. Zadatak je da napravim skulpturu za koju će biti vidljivo da je izrađena početkom 21. veka, a da istovremeno sačuva duh 20. veka. U tome je glavno umeće - objasnio je Rukavišnjikov.

Arhitekta Dragomir Acović, član Krunskog veća kraljevske porodice Karađorđević, kaže da će izgradnjom spomenika Aleksandru Karađorđeviću biti ispravljen dug čoveku koji je mnogo uradio za srpsku istoriju.

- Ideja o spomeniku datira još iz 2002. i dat je predlog koji nažalost nikada nije uzet u obzir. Inicijativa je ponovo pokrenuta 2018. godine na predlog predsednika Aleksandra Vučića, ali je zbog korone sve bilo usporeno. Ono što je za sada sigurno je to na kojoj će se lokaciji nalaziti spomenik i da će biti urađen u klasičnom stilu, odnosno da neće predstavljati neki eksperiment, ali da će svakako biti reprezentativan. Nalaziće se u delu između Starog i Novog dvora, malo iznad mesta gde je bio Simića konak, gde su ubijeni kralj Aleksandar Obrenović i Draga Mašin, a potom s prozora bačeni u baštu. Konak je posle dinastičkog prevrata i dolaska Karađorđevića na vlast 1903. uklonjen, a na njegovom mestu sada se nalazi mali park s fontanom. Verujem da će to izazvati kritike zašto baš tu spomenik da se podigne - pojašnjava Acović.

Vraćanje duga

On dodaje da je Odbor za podizanje obeležja najbliži ideji da se statua podigne po ugledu na neki od spomenika koji su postojali u vreme stare Jugoslavije. Samo kralj Aleksandar Prvi imao je 135.

- Aleksandar Karađorđević sagradio je dvorove na ponos naroda i dinastije, zadužio ne samo srpski nego sve južnoslovenske narode darujući im slobodu i obeležio je našu sudbinu u novijoj istoriji. Njegova vladavina, ma kako ga pojedini ocenjivali, deo je naše istorije i našeg identiteta. A to što je njemu posle stavljeno na dušu da je bio diktator duga je priča. Podizanje spomenika je zapravo vraćanje duga ove zemlje kralju - dodaje on.

Glavni urbanista Beograda Marko Stojčić kaže da će ruski umetnik poslati svoje ideje srpskom odboru, koji će odlučiti da li će raspisati konkurs za umetnike koji će učestvovati u izgradnji spomenika.

- Posle spomenika Stefanu Nemanji ovo će biti još jedan ponos Beograda i nalaziće se na odličnoj lokaciji. Postoji više predloga i još ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo koje idejno rešenje će biti doneto. Svakako, veoma je važno da Beograd dobije spomenik ovom značajnom vladaru - kaže Stojčić.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.