OD SIMBOLA VREMENA OSTALO JE SAMO SEĆANJE! Za Slavišu i Aleksandra nositi štafetu bila je NAJVEĆA ČAST, PAMTIĆE JE ZAUVEK/VIDEO/FOTO/

Nekadašnji veliki praznik, 25. maj sve do 1957 .godine obeležavao se kao rođendan predsednika Tita . Međutim, na njegovu inicijativu od te godine ovaj datum veoma važan za sve građane tadašnje Jugoslavije postao je Dan mladosti.

Nekadašnji veliki praznik, 25. maj sve do 1957 .godine obeležavao se kao rođendan predsednika Tita . Međutim, na njegovu inicijativu od te godine ovaj datum veoma važan za sve građane tadašnje Jugoslavije postao je Dan mladosti.

Ovaj veoma važan datum u nekadašnjoj velikoj Jugoslaviji bio je jedna od najvećih svetkovina. Okupljao je omladince i omladinke iz svih delova zemlje, od Vardara pa do Triglava. Bez razlike svi su s posebnim uzbuđenjem isčekivali ovaj dan koji je okupljao i spajao sve.

Foto: privatna arhiva/V.J.

Štafete su na Stadion JNA dolazile i nakon predsednikove smrti. Poslednji put to se dogodilo pre 34 godine, tačnije 1987. godine. Tog kako mnogi kažu lepog i lagodnog vremena, rado se i dan danas prisećaju Slaviša Bozinović (59) iz Majdanpeka diplomirani ekonomista majdanpečkog
Preduzeća za puteve, inače još uvek predsednik majdanpečkih socijalista i Aleksandar Makuljević (64) penziner, nekadašnji radnik Rudnika bakra Majdanpek ali u jednom periodu i predsednik Opštine Majdanpek.

Kao mladi i perspektivni pojedinci koji su se svojim radom i zalaganjem posebno istakli u svojoj sredini, imali su čast da budu nosioci Štafete mladosti .

Slaviša se s nostalgijom seća dana velike slave

,, Poslednji sam nosilac Savezne štafete 1987. godine, u svojoj dvadestpetoj godini. To je tada bila velika privilegija i ja sam određen kao predsednik Omladinske konferencije mladih u Majdanpeku. Ne samo da je to bilo lepo vreme za pamćenje u kome je moglo lagodno da se živi makar ovde u Mjdanpeku koji je tada bio multinacionalna sredina. Rentabilnost i proizvodnja u Rudniku bakra  Majdanpek bila je u ekspanziji u to vreme i slobodno se može reći da je upravo ovaj grad hranio pola bivše Jugoslavije.

Foto: privatna arhiva/V.J.

Uz njega su odlično poslovale ,,Zlatara,, Majdanpek, ,,FEP,, Donji Milanovac i ,,Megaplast,, Fabrika bakararnih cevi , i ostala preuzeća koja su radila punom parom. Zarade su bile na nivou evropskih standarda, nije bilo razlike već je vladala socijalna jednakost. Nekako, prednjačio je srednji sloj stanovništva i nije se osećala razlika između siromašnih i bogatih, ističe Božinović i napominje da je to vreme bilo i vreme koje od mladih i najuspešnijih po rezultatima u svojim oblastima , određivalo buduće kadrove u Opštinskim političkim strukturama.

,, Moja aktivnost počinje još učešćem na radnim akcijama 1975/76 na Moravi i 1978.godine na Đerdapu. Sa svojih 15 godina postao sam udarnik što je kasnije i odredilo moj životni put koji je isključivo bio vezan za politiku do dana današnjeg jer i dalje predsvodim OO SPS u Majdanpeku, ističe s ponosom Božinović.

Aleksandar priznaje da je jugonostalgičar

Njegov kako kažu kroz smeh ,,saborac,, i prijatelj Aleksandar Makuljević, sebe smatra ,,jugonostaligičarom,, jer se sa setom seća tok vremana. Savezna štafeta je dva puta na svom dugom putu do centralne svečanosti u Beogradu kada je uručivana predsedniku SFRJ Josipu Brozu Titu, dva puta je noćila u Majdapeku.

U Domu omladine i jedne godine na Površinskom kopu Rudnika bakra Majdanpek za
Informer priča Makuljević.

Foto: privatna arhiva/V.J.

,, Dan mladosti je za nas kao i za sve Jugoslovene tada , bio poseban datum i poseban dan. Od ranih jutarnjih sati osećala se euforija u gradu . Ulice su bile pune ljudi, svuda su odzvanjale pesme posvećene predsedniku Titu. Imali smo tu čast i privilegiju da se ovde nosile i lokalne štafete koje su rađene u Zlatari Majdanpek i tada predavale zajedno uz Saveznu štafetu na centralnoj svečanosti
u Beogradu. To su bile seoska štafeta mladosti, štafeta Društvenih organizacija koju je nosio najbolji mladi radnik samoupravljač. Inače štafete mladosti nosili su najbolji učenici , najuspešniji sportisti.. seća se Aca Makuljević koji je štafetu mladosti nosio 1984. godine, veoma mlad sa svoje 24 godine.

Dan mladosti bio je nešto najuzvišenije za svakog pojedinca

Prisećajući se svega, obojica se slažu u konstataciji da je to bila jedna lepo uređena država. U kojoj je vladalo jedinstvo, sloga i svi su bili puni elana. Što se osećalo u svim segmentima društvenog života. Pripreme za 25. maj, Dan mladosti počinjale su mesec dana ranije. Učestvovanje na sletu kako na lokalnom stadionu u Majdanpeku kada je savezna štafeta trebalo da prođe kroz ovaj mali rudarski gradić, okupljao je žitelje cele Opštine i bilo je nešto najuzvišenije za svakog pojedinca.

,, Veliki broj mladih okupljao se u Beogradu među njima i mladi Majdanpeka . Pamtim da se tada uvek odigravala i fudbalska utakmica u takozvanom Kupu Maršala Tita, seća se Slaviša Božinović, istakavši da će to vreme pamtiti jer je bio poslednji nosilac i primalac Savezne štafete mladosti u Majdanpeku, kao poslednji predsednik Omladinske Konferencije mladih , pa je to ujedno kako kaže, za njega bila i čast i počast. Od tada, pa do danas sigurno nije postojala veća svečanost od
proslave Dana Mladosti.

Foto: privatna arhiva/V.J.

Majdanpek bio primer životnog standarda

Kako napominju, Majdnapek je u to vreme služio za primer kako po standardu života , tako i po njamanjem broju nezaposlenih omladinaca. Sa zadovoljstvom evocirajući uspomene na to vreme i Slaviša i Aca pominju crveni pasoš sa kojim se putovalo bez problema gde god se poželelo . Osinivanje Titovog fonda u gradu rudara bila je retkost , jer su stipendije za školovanje dobiljali najbolji studenti iz Opštine Majdnapek.

Odlazak na letovanja preko Rudnika bakra Majdanpek i trinaeste plate koja je uvek čekala sve po povratku sa odmora i mnogo drugih privilegija obeležja su tog vremena.

Danas je ostalo samo sećanje, ali svi koji još uvek poštuju ta vremena, odlaze na današnji dan u posetu Kući cveća u Beogradu, obiđu Maršalov grob ali i Muzej JNA u kojima stoje lepo i uredno sortirane štafete mladosti, simboli jednog vremena.