Održan prvi sastanak srpsko-ruskog naučnog i tehnološkog saveta za razvoj železničke infrastrukture u Beogradu

U Beogradu je danas održan prvi sastanak srpsko-ruskog naučnog i tehnološkog saveta za implementaciju projekta ''Beogradski dijametar'', koji će omogućiti razvoj železničke infrastrukture u prestonici

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić je rekao da je osnovni podsistem javnog prevoza u Beogradu autobuski podsistem, a da je cilj da osnovni prevozni podsistem bude šinski, jer će to, dodao je, omogućiti građanima da se prevoze brzo i tačno na vreme.

Vesić je istakao da je projekat BG voza jedan od dva najznacajnija projekta u gradu.

- Mislim da će jednog dana, kada se bude pričalo o istoriji našeg grada, ovo vreme biti poznato kao vreme kada smo rešili najviše infrastruktirnih problema. To se ne odnosi samo na metro i BG voz, već i na obilaznicu oko Beograda i mnoge druge infrastrukturne probleme koji decenijama opterećuju naš grad - rekao je Vesić.

Podsetio je da je u Beogradu osnovni podsistem javnog prevoza autobuski podsistem što, dodao je, uzrokuje većinu problema u prevozu.

- Kada imate autobuski podsistem kao osnovni sistem tada ne možete da budete sigurni da li će stići na vreme jer zavise od saobraćajnih gužvi. Zato mi u ovim vremenima prelazimo na šinski podsistem. To je nešto što je revolucija i što se u Beogradu priželjkuje godinama unazad - rekao je Vesić.

Istakao je da su metro i BG voz dva različita projekta, da čine jedinstvenu celinu, ali da se razvijaju potpuno odvojeno.

Foto: Beoinfo

Kada je u pitanju izgradnja metroa, naveo je da će prva linija imati 21,1 kilometar, a druga 19,2 kilometara, te da će obe imati po 21 stanicu.

- Prva linija je Makiš-Mirijevo, druga Železnička stanica Zemun-Mirijevo, a treća, koju projektujemo, spajaće Blok 72 i Banjicu 2. Ta treća linija bi trebalo da bude duga 20,8 kilometara i da takođe ima 21 stanicu - rekao je Vesić.

Prva linija će biti gotova 2028. godine, a druga 2030. godine, naveo je i dodao da će metro punu funkcionalnost imati tek kada se bude izgradila treća linija.

Govoreći o projektu BG voz, istakao je da je to posebno značajan projekat koji podrazumeva povezivanje centra grada sa prigradskim opštinama.

Istakao je da Beograd ne može da bude funkcionalan grad sve dok svaki njegov deo nije transportno i saobraćajno povezan, kako bi ljudi koji žive u prigradskim opštinama mogli da rade u centru grada i obrnuto.

Vesić je naveo da to sada nije slučaj i da se mora dati dodatni doprinos kako bi svi delovi grada bili saobraćajno povezani što će, dodao je, upravo omogućiti razvoj BG voza.

- BG voz se naslanja na postojeću železničku infrastrukturu. Ne pravimo nikakvu novu železnicu, već dograđujemo železničku infrastrukturu zajedno sa ''Železnicama Srbije'' i Vladom Srbije, kako bi ona bila stavljena u funkciju gradske železnice - rekao je Vesić.

Foto: Beoinfo

Dodao je da će, kada budemo 2030. godine imali završen BG voz i prve dve linije metroa, naš osnovni prevozni podsistem biti šinski.

- Uz to, planiramo kupovinu novih tramvaja i širenje tramvajske mreže koja treba da bude proširena za skoro 50 novih kilometara. To znači da će autobusi u Beogradu postati samo pomoćno sredstvo prevoza i da će građani moći da se prevoze brzo i tačno na vreme, jer je šinski podsistem tačan sistem - rekao je Vesić.

Prisutnima se obratio i ambasador Rusije u Srbije Aleksandar Bocan Harčenko koji je rekao da je projekat "Beogradski dijametar" veoma značajan privredni i ekonomski projekat, projekat za ljude.

- Što se ambasade tiče, uvek možete računati na našu podršku u svakom smislu tokom realizacije ovog projekta, koji će omogućiti razvoj Beograda - rekao je ambasador.

Generalni direktor "Infrastrukture železnice Srbije" Nebojša Šurlan

je rekao da to preduzeće zajedno sa vladom i resornim ministarstvom već nekoliko godina radi na velikim investicijama, kada je u pitanju železnica.

Istakao je da je razvoj železnice Srbije jedan od prioriteta vlade i dodao da su neki od projekta već realizovani, a da su neki u toku.

Foto: Beoinfo

Između ostalog, naveo je da je u planu da se iz kredita Evropske investicione banke, a podržano grantovima Evropske unije, razvija železnička pruga od Beograda do Niša.

- Imamo nameru još jedan deo iz kredita Svetske banke, za koji očekujemo da postane operativan u ovom i sledećem mesecu, a tu postoji nekoliko građevinskih projekata koji imaju veze sa železnicom u Beogradu - rekao je Šurlan.

To, dodao je, pre svega podrazumeva sređivanje glavne železničke stanice Prokop, odnosno izgradnju dva nova koloseka i rekonstrukciju levog koloseka između Beograda i Pančeva.

- S tim vezi, mogu da kažem da je unapređenje beogradske železnice već počelo, a mi ćemo sa našim partnerima razmotriti unapređenje same mreže železnice u Beogradu i siguran sam da ćemo napraviti dobre projekte, izvesti ih brzo i kvalitetno na opšte zadovoljstvo svih građana - rekao je Šurlan.

Pomočnica ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Anita Dimovski

je istakla značaj projekta "Beogradski dijametar" koji, dodala je, omogućava razvoj javne železničke infrastrukture, sa ciljem razvoja prigradskog saobraćaja.

Dodala je da nadležno ministarstvo podržava grad Beograd, kada je u pitanju taj projekat.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.