DRAGAN NEMA KROV NAD GLAVOM, ALI IMA VELIKO I PLEMENITO SRCE! 140 puta dao krv, živi kao beskućnik, VIŠE JE GLADAN NEGO SIT /FOTO/

Malo je ovakvih ljudi poput Boranina Dragana Pejića (64) višestrukog davaoca krvi. Svojim humanim delima , dajući krv preko 140 puta mnogima je bio slamka spasa u životnoj borbi a da od toga osim što se svrstao u red najvećih humanista u gradu rudara, godinama unazad nema ništa. Međutim čista i mirna savest, miran san kada znaš da si nekome spasao život najveća je sastisfakcija ovome čoveku i znači mnogo više nego čitavo bogatstvo

Pomoći nekome kada mu je najpotrebnije i biti tu kada o životu odlučuju i delići sekunde a to upravo zavise od tebe, Dragan to odlično zna. Kad god je nekome bila neophodna njegova pomoć, uvek je bio tu i za svakoga. I sve do pre par dana, niko se desetak godina unazad nije osvrnuo i zapitao kako ovaj čovek živi. Našta se svodi život veliog borca za tuđe živote i humaniste kome je nemaština surove svakodnevice postala uobičajena stvar. Život bez krova nad glavom, više gladan nego sit.

Životom beskućnika, živi Dragan Pejić u napuštenom i trošnom objektu na železničkoj stanici u Boru, bez elementarnih uslova za život dostojnih čoveka. Bez hrane, vode i struje. I ne žali se Dragan nikome. Kada se neko od sugrađana seti i ponešto mu ponudi, zahvalan je ovaj skromni čovek. Od radnog staža ima 27 godina što je nedovoljno za penziju a za ostvarivanje prava na socijalnu pomoć nije imao potpunu dokumentaciju. To mu ne bi predstavljalo problem, da mu se od
nehumanih ulslova života godinama unazad, od hladnoće nije narušilo zdravlje, pa mu je sve teže da se kreće i odlazi u nadnicu kako bi nešto zaradio za golo preživljavanje.

-  Sada kada dolaze topliji dani biće mi malo lakše. Inače tokom zime jedva sam izdržao i preživeo. Obolela mi je prostate i sada me očekuje operacija. Nošenje katetera mi je otežalo kretanje pa tako nisam uspevao da odem da radim pod nadnicu kako bi se prehranio - za Informer kaže ovaj skromni čovek, koji je sasvim svesno prihvatio realnost i da se iz ove kože ne može.

- Kako je,tako je. Nekada će biti za hranu, nekada ne mora da se trpi. Od kukaknja nad sopstvenom sudbinom može samo još više da se oboli - sasvim pribrano ističe Dragan koji se suočio sa nedaćama koje život nosi. Hrabro korača napred i dalje čineći dobra dela drugima ni momenta negledajući na sopstveni život. Njemu je najdraže kada može nekome da pomogne svojim humanim gestom.

Foto: Informer

Prvi put je postao dobrovoljni davalac krvi sa 18 godina. Kako i sam kaže, nema većeg zadovoljstva
nego kad čujem da sam nekome produžio život i da se oseća dobro. Kada govori o drugima i činjenju dobrih dela za druge, uvek ima pažljivo birane reči ali kada treba da prozbori koju o svom životu i kako se on suočava sa stvarnošću, vešto izbegava.

Teško je zamisliti a kamoli doživeti ono sa čim se danas bori ovaj čovek. Mogu se izbrojati dani kada je za sve ove godine mogao da se pohvali da je imao dovoljno hrane za sva tri obroka dnevno. I sve bi tako ostalo da neko nije rešio da život ovog čoveka predoči javnosti. Među prvima odazvali su se članovi Udruženja "Borci za Bor" koji godinama priskaču u pomoć svima kojima je pomoć neophodna. Sakupivši sredstva čim su čuli, kupljena je hrana za Dragana ali uglavnom konzervirana, budući da u napuštenom obejektu u kome boravi nema struje.

- Za Dragana znamo od ranije. Ovde gde on živi , u starom objektru Železničke stanice nije sam .Tu u identičnim, reklo bi se nehumanim uslovima žive i dve nepokretne starice ali i porodica sa četvoro dece. I kako nam je rekao, da tokom protekle zime nije bilo njih da mu priskoče u pomoć, ne bi preživeo. Žena je hranu sa decom delila i sa njim, a sada on kaže, dok ja imam parče hleba, imaće i za vas - za Informer navodi Dalibor Jović predsednik Udruženja "Borci za Bor" koji se i dalje svkodnevno na sve načine trudi da Draganu obezbedi poneki kuvani obrok.

- Njega za koji dan očekuje operacija, tako da sam pokušao da stupim u kontakt sa direktorom Opšte bolnice u Boru da ga nakon toga koji dan duže zadrži na odeljenju do oporavka jer bi u uslovima u kojima trenutno živi bez ikoga svog ko bi mu pomogao, došlo do većih komplikacija - ističe Jović.

Foto: Informer

Istina, tek sada odazvali su se i nadležni borskog Centra za socijalni rad od kojih je takođe dobio neophodne namirnice ali i pomoć u odeći. Kako kažu sa slučajem Dragana Pejića upoznati su od ranije, međutim sada mu je uz pomoć loklane samouprave isplaćena uvećana socijalna pomoć. U centru navode da se nikada nije zavnično obraćao zahtevom za pomoć i korišćenje obroka narodne kuhinje, pa je iz njihovog ugla razumljivo što je pomoć izostala. Sada će to sve ići drugčije. Pa će po službenoj dužnosti biti prikupljena sva neophodna dokumentacija kako bi Dragan ostvario pravo na isplatu socijalne pomoći na mesečnom nivou.

Obećanja postoje i od predstavnika lokalne samouprave u Boru da će se uključiti u rešvaje problema svog sugrađanina. Pa je tako na inicijativu predsednika Opštine Bor, Aleksandra Milikića, koji je sa slučajem Dragana Pejića upoznat na dodeli zahvalnica višestrukim davaocima krvi, među kojima se našao i Dragan, odlučeno da se što pre sagledaju mogućnosti i pronađe najprikladnije rešenje kako bi se ovom čoveku velikog srca, trajno rešilo stambeno pitanje.

Da je skromnost vrlina i odlika velikih ljudi pokazao je Boranin Dragan Pejić koji je uporkos svim svojim nedaćama sa kojima se suočavao i problemima koji ga tek očekuju vezano za narušeno zdravstveno stanje , iskazao zadovoljstvo i veliku zahvalnost svima koji su mu pružili ruku spasa.

Reklo bi se da je, za nas kao društvu, danas ovo pomalo nezamislivo, pre svega sramno i nimalo pohvalno, omogućiti nekome da ima obrok, vodu, struju i toplu prostoriju. Za Dragana Pejića ovo je godinama unazad nedosanjani san o kome nikada nikome nije prozborio ni reč.