STARICA ŽIVI U HORORU KOJI NIKO NE ŽELI DA ZAUSTAVI?! Napadi na Ireninu kuću sve agresivniji, ona strahuje da će joj i fizički nauditi/FOTO/

Irena Hološi (83) iz Kikinde, već devet godina živi u pravom paklu, nemoćna i nezaštićena od jednog ili više napasnika koji joj skrnave kuću prljavim uljem. Vandalizam se ponovio prošlog ponedeljka i postaje sve agresivniji, jer su na meti napadača i komarnici na prozorima, pored fasade i roletne, a starica strahuje da će uću i kuću i napasti je fizički.

Kako izgleda život nemoćne starice iz Kikinde, samo ona zna. Irena Hološi devet godina ne spava noću, a sa prvim svitanjem izlazi na ulicu očajna i iznemogla od stalnih napada na njenu kuću. Staro, prljavo ulje ruži fasadu njenog doma u ulici Braće Tatić 133. Umorna od maltretiranja, tužna i očajna, gubi nadu da će se počinioci ovog nedela privesti pravdi. Novi atak dogodio se 7. juna, kada je doživela veliku traumu.

Foto: V.N.

 

- Kao i uvek, rano ujutru izašla sam iz kuće da odem u prodavnicu, ali me je nešto preseklo i unelo još veći nemir u moj život. Pored zida i roletni, prljavim uljem isprskan je i komarnik. Nemam više snage, devet godina život mi liči na pravi pakao. To ulje se teško skida, a krečila sam već nebrojeno puta.

Foto: V.N.

Međutim, sve je to uzalud. Napadi se ponavljavaju na više mesta i postali su sve učestaliji. Plašim se da će neko provaliti u kuću i napasti me. Ne spavam, bez mira i sna provodim noći i dane-priča iznemogla starica koja ne može da nađe razlog nečijeg iživljavanja nad njom.

Foto: V.N.

- Sela sam i zaronila u prošlost, preturala sam po mislila ceo svoj život i nisam mogla da nađem razlog zbog kojeg mi neko čini ovo zlo. Uvek sam živela mirnim životom, bez svađe i kavgi, nikome se nisam zamerila. Nikada niko iz moje familije nije imao mrlju u životu, zbog koje bi mi se neko možda svetio.

Foto: V.N.

Zaista ne znam zašto nekome smetam-kaže nemoćna baka Irena koja živi sama. Supruga i sina, Zoltana Hološija, nekada načelnika Severnobanatskog okruga, odavno je izgubila. Dani su joj protkani tugom i brigom, a još veća muka i strah od napadača ispunjavaju je nespokojom u porodičnoj kući. Povremeno je obiđe ćerka Marija Varga, koja joj pomaže koliko je u mogućnosti.

Foto: V.N.

Rešenje je kamera

Zadnji, kao i svaki prethodni napad, nezaštićena starica redovno je prijavljvala policiji, koja izađe na lice mesta, napravi zapisnik i podnese krivičnu prijavu protiv N.N lica. Očevidaca nema, a kao po pravilu napadi na Ireninu kuću dešavaju se oko ponoći.

Jedino rešenje staričinim mukama bilo bi instaliranje kamere, koju sa minimalnom penzijom ne može da prišti.