PUT OD ELEKTRIČARA DO KROJAČA ZNA SAMO BANE! Počeo je da šije pomažući supruzi bez ikakvog predznanja, U NOVI POSAO ULOŽIO JE I SRCE I DUŠU

Da u sebi krijemo različite talente, često nismo ni sami svesni. Međutim, da bi se to otkrilo trebalo bi da se stvore određeni uslovi ali i životne okolnosti.

Branko Stanković (52) iz Kučeva svoj radni vek započeo je kao i većina iz ovih krajeva, radeći u Rudniku bakra Majdanpek, konkretno on na poslovima elektrotehničara na održavanju elektropostrojenja u pogonu Filtraže.

Putovao je iz Kučeva svakodnevno, dok je supruga Vladanka radila u svom butiku garderobe u Kučevu. Nije mu padalo teško u početku ni putovanje na posao, izdržavalo se nekako, imao je dobre kolege kojih se i danas rado seća ali vremenom je morao da prelomi i krene drugim životnim putem.

Foto: V.J.

,, Radio sam kao elektrotehničar u Rudniku bakra Majdanpek. Bilo je to dobro vreme. Sećam se, Zoki moj kolega iz Majdanpeka družili smo se, sarađivali ostali smo i dan danas jedan drugome u lepom sećanju. On je bio i jedan od boljih fudbalera u Majdanpeku. Jedan period napustio je rudnik i otišao u inostranstvo ali evo čujem skoro, ponovo mu se vratio, kaže Bane i nastavlja svoju zanimljivu priču.

,, Radio sam u struci sve do 1993. godine i tada sam odlučio da napustim ovaj posao. Vladanka se upustila u nešto ozbiljnije vode, budući da je radila sa garderobom, krenula je sa šivenjem ali i sa izradom venčanica. Jako je bilo veliko interesovanje, puno posla, dvoje dece, nije mogla sve da postigne. Tada sam rešio da možda pokušam i ja da se okušam u tom zanatu, napominje Bane kroz osmeh, sad već iskusan majstor koji se u sve ovo upustio bez iakakvog predznanja.

Potpuno samouk

Istina nije bilo lako za jednog muškarca koji se godinama bavio održavanjem elektro postrojenja i strujom u pogonu ozbiljne firme, da nakon toliko godina muškog posla uzme iglu i konac u ruke i krene u izradu najfinijih stvari ispunjavajući sve zahteve pripadnica lepšeg pola.

Foto: V.J.

U ovaj izazov Bane se uputio iz znatiželje kako kaže, ali pre svega iz potrebe da svojoj supruzi olakša i da je rastereti napornog posla koji je radila uz sve obaveze koje je imala sa decom. Jedino što je jednog elektrotehničara povezivalo tada sa krojačkim zanatom je preciznost u poslu gde se ne greši i eto uz trud i jaku volju on danas uz svoju suprugu gotovo tri decenije važi ne samo u tom kraju za jednog od najboljih.

,, Bilo je svega u početku. Tri puta sam prehevtao prst mašinom jer je sve za mene kao muškarca bilo ne samo strano i nepoznato, nego činilo mi se u trenutku nemoguće, priča za Informer Bane. Ali sve je za ljude i sve se izdrži i savlada ako imaš volje. Danas Vladanka i ja radimo i ispunjavamo svaku želju pripadnicama lepšeg pola, koje nam se obrate.

Nema tajni za nas u ovom poslu, jer volimo ovo što radimo i trudimo se da svaka žena iz našeg butika izađe potpuno zadovoljna. Šijemo sve. Večernje haljine od najfinijih materijala, komplete, muška odela, ali osobito zadovoljstvo su nam venčanice, jer znamo koliko je to bitno za jednu mladu osobu u najvažnijem danu u životu.

Foto: V.J.

Posao smo bili u jednom periodu razradili da je potražnja bila tolika da smo se proširili i na Beogradsko tržište, Požarevac i Kučevo. Ali mogućnosti i realnost su sasvim nešto drugo i morali smo da posao svedemo samo na Požarevac, jer nije moglo da se izdrži i postigne.

Za izradu jednu venčanice od najfinijeg materijala koje nabavljaju uglavnom iz inostranstva, bogate ukrasima u proseku u zavisnosti od modela i zahteva, potrebno je tri do pet dana intezivnog rada da bi je u svojoj radionici, uz pomoć radnice doveli do savršenstva.

Tako da Bane danas uz svoju suprugu Vladanku u svom butiku u Požarevcu nakon pauze sa koronavirusom kada nije bilo posla, intezivno i užurbano radi da zadovolji potrebe i ukuse svih žena koje žele da zablistaju u njihovim modelima.