MUKE PO ŽARKU! Nikolić (43) je ratni veteran koji živi bez struje i vode, bolestan u kući koja prokišnjava!

Žarko Nikolić (43) iz okoline Žitorađe, jedan je od oko 500.000 ratnih veterana u Srbiji, koji su učestvovali u ratovima devedesetih godinama prošlog veka

Većina njih u posleratnom periodu susrela se sa postraumatskim stresnim sindromom, a među njima je i Žarko. Ovu bolest prate i druga oboljenja, te Žarko živi na ivici egzistencije, bez posla, bez struje, u staroj kući koja prokišnjava, bez osnovnih uslova za život dostojnih čoveka u 21. veku.

Foto: S.T.

On je bio na odsluženju redovnog vojnog roka, u reonu Bujanovca, na jugu Srbije, kada je počelo bombardovanje. Njegova jedinica, kao i sve u tom delu, bila je na meti NATO bombardera, uz to u stalnom iščekivanju kopnene agresije iz pravca Makedonije, u sredini sa većinskim albanskim stanovništvom, gde će nekoliko meseci nakon toga izbiti novi sukobi sa teroristima tzv. Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca.

Od tada je oboleo, živi sam, oslabljenog vida u teškim uslovima. Ponekad, kad bolest dozvoljava radi kao moler. Pomaže mu i očeva rodbina. Otac mu je odavno preminuo, a majka ga je napustila još kao dete.

Bez socijalne pomoći, ima imanje koje ne može da obrađuje

Invalidsku penziju ili socijalna primanja nema, jer ima imanje koje nije u stanju da obrađuje. Društvo mu jedino pravi mačka, koja je njegov najbolji prijatelj.

- Simptomi su nastupili nekoliko godina posle ratišta. Ja se trudim. Po prirodi sam nasmejan. Volim da radim, živim na selu, ali kad naiđu napadi, nisam u stanju da funkcionišem. Lekove pijem. Radim nešto sitno, kad kako. Imam tetku u Sloveniji koja mi pošalje po 50 evra, jer nije naravno ni ona u mogućnosti, stara je.

Foto: S.T.

I dalje sam bez struje i bez vode, za to treba poprilično novca. Samo za priključak potrebno je 80.000 dinara. S proleća su moji ratni drugovi pokrenuli akciju prikupljanja pomoći, tako da sada imam za hranu, za lekove, što je najbitnije - priča Žarko.

Vodom se snabdeva sa seoskog bunara. Obilne padavine, kao što su bile prethodnih dana znaju da zamute bunare, pa tada nastaje još jedan problem.

Nema kupatilo, veruje naći će se neko da mu pomogne?!

U selu nema ni prodavnice, apoteke, ni lekara, te za bilo koju uslugu te vrste mora u grad pešaka, jer nema ni prevoza. Objašnjava i kako je za vreme rata bio snajperista, ali da je potom vid počeo da mu slabi.

Foto: S.T.

U kući mu nedostaje i kupatilo. Kaže ipak da se trudi da je održava pristojnom. Potrebno je da se i u nju uloži, želje su mu skromne, on veruje, naći se se neko da i njemu pomogne!