GLAVU SAČUVAO NA KOŠARAMA, A IZGUBIO JE ZA HOLANĐANKOM! Ovako Siniša i njegova Marijanne žive u "Malom Raju sa kulom na 17 vetrova"/FOTO/

Siniša Jevtić, borac sa Košara i njegova supruga Holanđanka Marijanne Rutten Jevtić, kod Kruševca su sagradili “Mali Raj sa kulom na 17 vetrova”, seosko domaćinstvo koje spaja srpsku i holandsku tradiciju, istoriju, zdravu hranu i netaknutu prirodu.

Domaćinstvo je neobično, kako po onome što može u njemu da se vidi, tako i po neobičnoj ljubavnoj priči ovo dvoje ljudi, kod kojih su osećanja bila jača od nasleđa ne baš lepe prošlosti u odnosima između Srbije i Holandije.

Siniša je rodom iz mačvanskog sela Sovljak, a njih dvoje su se upoznali kad je Marijanne dolazila u Varvarin kod prijatelja. Venčali su se pre tri godine, 24. marta, na godišnjicu bombardovanja SR Jugoslavije od strane NATO, čiji je Holandija član.

Foto: S.T.

Marijanne i Siniša su se pre tri godine upoznali za Božić, a osim uzajamnih osećaja, spojila ih je velika ljubav prema Srbiji. Marijanne je Srbiju zavolela kao mlada devojka, dolazeći ovde, a Siniša je svoj patriotizam dokazao još 1999. godine na Kosovu i Metohiji, kao vojnik 125. Motorizovane brigade. Na Košarama je 16. aprila 1999. godine teško ranjen. Posle sedam dana je samovoljno napustio bolnicu i vratio se u jedinicu.

Marijanne je na leđima istetovirala grb Srbije, a na ruci tekst “Ja volim Srbiju i ona voli mene”.

Foto: S.T.

Ideju za kulu dobili od amaneta Milića od Mačve 

Siniša priča kako je ideja o uređenju jednog ovakvog seoskog domaćinstva nastala od prijatelja koji su dolazili iz Holandije i koji su bili oduševljeni gostopristvom svojih domaćina i njihovih komšija.

- Ideja za kulu je proistekla od našeg velikana “Milića od Mačve”. Naime Milić je dao amanet mačvanskim slikarima da prave umetničke kule po kojima je Srbija trebalo da bude prepoznatljiva u svetu, kao Holandija po vetrenjačama. Zato smo u sam temelj kule i postavili portret našeg velikana.

Na prednjoj strani kule su njeni čuvari Stefan Dečanski, Dušan Silni i Kez Lazar. Desni bok kule štiti Surep - Srpski stari mudri vuk. Na kuli treba da se nastavi oslikavanje kako njene spoljašnosti tako i unutrašnjosti i celog Malog Raja. Etnozdanije je posvećeno hajduku iz Mačve Dimitriju Nogiću sa svom njegovom biografijom.

Foto: S.T.

- Na taj način ćemo očuvati duh predaka i nekim novim naraštajima preneti delić života jednog nadasve čestitog hajduka iz vremena Prvog srpskog ustanka.

Posetioci će moći lično da osete dah naše istorije i nauče koliko su nekada naši dedovi držali do reči i obraza. Planiramo uskoro i osnivanje Udruženja poštovalaca “Hajduka Dimitrija Nogića”, a sve u cilju čuvanja tradicije i vrednosti za koje su se borili naši preci - ukazuje ovaj veteran sa Košara.

Vajat posvetili hajduku Dimitriju Nogiću

U domaćinstvu su oživeli i vajat iz 1876. godine, koji će biti posvećen hajduku Dimitriju Nogiću, pobratimu hajduk Stanka, Zeke Buljubaše i Zmaja od Noćaja.

Mali Raj je spoj istorije, tradicije i fantazije, pa pored raznih predmeta iz Srbije, ovde ima i predmeta iz Holandije, a u planu je da se pored kule izgradi i vetrenjača.

Foto: S.T.

Takođe, ovo je i svojevrsan most između Srbije i Holadije, srpskog i holandskog naroda, koji je po Sinišinoj priči, izuzetan i čiji se stavovi i ponašanje dosta razlikuju od zvanične državne politike prema Srbiji.

Marijanne zbog slobode zavolela Srbiju

Kada je o Marijanne reč, ona je u etnozdanje unela malo i holandskog duha, pa tako pored starih predmeta iz gotovo čitave Srbije, kojima su opremili enterijer, ima i nekih iz Holandije. Marijanne uči da sprema domaću hranu i polako osvaja srpsku kuhinju. Naročito dobro pravi hleb i sve od testa, te je za Božić mesila i česnicu.

- Volim Srbiju zbog prirode, reka, planina i šuma, ukusa voća, povrća i nekih sloboda koje su ovde još ostale, kao npr. loženja vatre u dvorištu, pečenja rakije, osećaja bezbednosti na bilo kom mestu i bilo koje vreme. Gostoprimstvo običnih ljudi i usporen način života, je ono po čemu se
Srbija izdvaja - ukazuje Marijanne.

Na imanju veselo od svitanja pa do duboko u noć 

Siniša napominje da svako od nas uvek može da odvoji i uredi neku prostoriju za smeštaj gostiju.

Foto: S.T.

- Svaki kraj naše otadžbine ima šta da ponudi. Ulaganja ne moraju biti velika, bitno je da se radi iz ljubavi i srca. Da gostima zaista pokažemo kakvi smo domaćini. Ne treba da nas vodi samo ekonomski momenat, jer onda to prelazi u komercijalu.

Savet je da kroz ovaj vid turizma podižemo nacionalnu svest, očuvamo zaboravljeno i prenesemo znanja mlađima - napominje Jevtić.

U ovom neobičom domaćistvu ima puno sitnih životinja i kućnih ljubimaca, starih predmeta, puno cveća i drugih ugodnosti, te je u dvorištu uvek bučno i veselo od svitanja, pa do duboko u noć.