Tijana došla čak iz Štutgarta da obuče banatsku nošnju

Tijana Lončina (24) iz Štutgarta došla je čak u Kikindu za „Dane ludaje“, kako bi ostvarila svoju davnu želju da ponese banatsku narodnu nošnju

Tijana je putem interneta kontaktirala osnivača i rukovodioca Ženske pevačke grupe „Melizmi“ iz Kikinde, Biljanu Mandić, kojoj je izložila svoju želju da poseti grad i obuče banatsku narodnu nošnju.

-Iako sam rođena i odrasla u Štutgartu, moji roditelji su rodom iz Bosanske Krupe, i sve što ima veze sa Balkanom dobro mi je poznato i vrlo blisko. Na internetu sam videla banatsku nošnju koja mi je uvek bila jako lepa, jer je jednostavna, a ipak ima detalje koji joj daju posebnu draž i lepotu, što me se najviše sviđa. Poželela sam da je nosim, a putem društvene mreže Fejsbuk videla sam da ŽPG “Melizmi”, osim divnih glasova njenih članica, nastupa upravo u banatskoj nošnji. Taj spoj tradicije i pesme me je najviše privukao. Biljana Mandić mi je omogućila da dođem i prisustvujem na “Danima ludaje”. Ostvarila mi se želja da nosim banatsku nošnju. Jako sam srećna zbog toga i zahvalna-rekla je za Informer Tijana.

Foto: V. N.

Ova devojka bila je gošća grupe „Melizmi“ koja je na manifestaciji imala svoj štand sa raznovrsnim banatskim specijalitetima koje su napravile vredne ruke članica, a Tijana je sedela pored i zadovoljno se smeškala što je uspela da dođe i ostvari svoju veliku želju.

-Bila sam oduševljena kad me je Tijana kontaktirala, jer to znači da kao Ženska pevačka grupa uspešno promovišemo i čuvamo od zaborava narodnu tradiciju, kroz stare narodne pesme svojstvene za ove prostore  i banatsku nošnju koja je prelepa i zbog samog zlatoveza. Tako se i Tijani probusila želja da nas poseti i mi smo je rado ugostili-rekla je osnivač i rukovodilac ŽPG „Melizmi“, Biljana Mandić.

Na njihovom štandu našle su se i starinske stvari bez kojih je nekada svaka kuća u Banatu bila nezamisliva. Jedna od njih je i komlov, specijalno pripremljen kvasac koji su davno domaćice same proizvodile za mešenje hleba i drugih slanih i slatkih proizvoda od testa. Od njega, kažu domaćice, testo narasta „kao ludo“.

-Uz pomoć ovog „divljeg kvasca“ koji se, ili nalazio u prirodi od biljaka koje su pospešivale rast testa ili su ih ljudi sami pravili od kukurznog i pšeničnog brašna, pravio se hleb. Komlov se stavljao u brašno i uz njegovu pomoć se cipovka (drugi naziv za okrugli hleb) u vidu testa mesila u drvenoj posudi koja se zove naćve. To je bio veliki hleb koji se pravio za celu nedelju i predstavljao je u davnoj prošlosti glavnu namirnicu na banatskim prostorima-rekla je Mandić.

Da je doživela jedno novo i lepo iskustvo, ali i naučila dosta o običajima na banatskim prostorima, potvrdila je gošća Tijana Lončina koja će u Štutgart odneti mnoštvo lepih uspomena koje će dugo pamtiti.