IĐOŠKI BETOVEN SVIRA NA BURETU! Od svih bačvara u Srbiji samo je jedan majstor kao Draganče, EVO I ZAŠTO/VIDEO/

Miodrag Munćan, Draganče, jedan je od nekolicine preostalih bačvara u Srbiji, ali je jedini na Balkanu koji na buretu komponuje i svira, pa mu je otud među lokalnim stanovništvom nadenut nadimak Iđoški Betoven

Naša priča ne počinje u nekom podrumu ispunjenom bačvama vina ili rakije, već naprotiv, pod vedrim nebom gde svoju “Kovačku himnu” i druge “milozvuke” komponovane na buretu izvodi
jedan od najneobičnijih čuvara starih zanata, 82-godišnji bačvar Miodrag Munćan, zvani

Draganče iz Iđoša kod Kikinde.

- Ovo je “Kovačka himna”- kaže, dok u savršenom trenutku zamahuje metalnim i drvenim čekićem i udara prve taktove po obruču bačve - Ove ritmove samo kovači znaju, a jedini sam bačvar koji zna da izvede “Bačvarsku himnu”. Ukupno imam tri bačvarske melodije, a treća je “Vinogradska himna” koja zvuči kao da se udara u bubanj-priča ovaj banatski virtuoz i sinhronizovano udara poput profesionalnih bubnjara.

Foto: V.N.

Bačvari su se nekada dosta cenili, puno su radili i izrađivali kvalitetne bačve koje su odlazile na sve strane sveta. Poslednja generacija bačvara upisala se davnih 60-tih godina i od tada ovaj zanat može da se uči samo od majstora.

- Za bačvara sam šegrtovao kod iđoškog majstora Ljubiše Krstina, čuvenog i poznatog znalca koji je svoju zanatsku radnju imao još 50-tih godina prošlog veka. Od njega sam tada sve naučio.
Danas se drvene bačve puno manje koriste, iako se kupuju za rakiju i vino, i ima ljudi koji žele
baš drvenu bačvu, ali uglavnom od toga više ne može da se živi.

U penziji sam i bavim se popravkama bačvi ili nekim sitnim zahvatima u svojoj radionici, ali ih više ne pravim- priča majstor Draganče i kaže da danas ima interesa za ovaj posao, ali da u njega treba uložiti veliki trud za malo novaca.

Kao pinter radio je u kikindskoj “Primi” gde se davnih godina kiselilo povrće u bačvama, a potom i u bečejskoj “Flori”. Privredni razvoj nije uvek donosio najbolja rešenja, što se pokazalo i 70-tih godina kada su plastične bačve sa tržišta postisnule drvene, pa je Miodrag morao da se prekvalifikuje za kotlara i radni vek do penzije završi u kotlarnici.

Foto: V.N.

- Ljudi gledaju kako da prođu što jeftinije, kupuje se plastika, to je puno jednostavnije. Baš ih više i ne zanima što jedan bačvar mora da poznaje kvalitet drveta i njegovu obradu i što je potrebno mnogo sati da se jedna bačva izradi do kraja i da to sve ima svoju vrednost. Ali, tako je kako je, ja se pomalo zabavljam i ne dam vremenu da nam oduzme tradiciju- polako priča Draganče, dok uzima alat u ruke i strpljivo kreće u završavanje posla.

Od topline vatre drvo dobije elastičnost, natapa se vodom iznutra i spolja, i malo po malo, bačva dobija svoj oblik.

Za dobro vino najbolja je ona od hrastovine, zbog štavne materije, a za rakiju od duda, koji “srpskom leku” daje žućkasto-zlatnu boju. Sve su to male tajne velikih majstora koje polako zaboravljamo.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.