STOJČIĆ: U izradu novog generalnog urbanističkog plana uključeno 250 stručnjaka

Trudili smo se da u izradu generalnog urbanističkog plana uključimo mnogo različitih profesionalaca sa velikim iskustvom u oblasti ekonomije, arhitekture, saobraćaja i mnogih drugih, rekao je gradski urbanista Marko Stojčić gostujući na TV К1

– U taj posao uključeni su i fakulteti, a na izradi plana radi više od 250 stručnih ljudi. Čitav posao je počeo pre godinu dana i trenutno smo u prvoj polovini izrade, što znači da je pripremljen elaborat za rani javni uvid koji će biti oglašen u oktobru. Nakon toga biće izrađen nacrt, te sledi javni uvid od mesec dana tokom kojeg će građani moći da daju svoje primedbe – rekao je Stojčić.

On je istakao da je dogovor svih učesnika izrade plana bio da se politika ostavi po strani i da urbanističko rešenje bude strateško, za narednih dvadeset godina.

– Ono se neće videti prvih deset godina već u periodu od desete do dvadesete godine i u periodu posle 2041. godine. GUP obuhvata sve, razvoj Beograda ne samo u građevinskom smislu već utiče i na obrazovanje, ekologiju, saobraćaj, industriju i druge oblasti. Želimo da idemo u pravcu Berlina koji je dovršen grad i da insistiramo na intelektualnim aktivnostima koje treba da postanu glavna usluga – kazao je Stojčić.

Istovremeno, ukazao je Stojčić, Beograd ne treba da bude grad koji će negativno uticati na druge gradove u Srbiji, u smislu iseljavanja iz manjih gradova i preseljenja u Beograd.

– U ovom strateškom planu mi prihvatamo da je postojala „divlja” gradnja i na nama je da pokušamo da omogućimo tim ljudima da dobiju što bolje uslove života. Nažalost, ne možemo vratiti vreme unazad, a kada se ljudi jednom usele stvar je praktično završena. Imali smo tri decenije nelegalne gradnje, danas inspekcija radi svoj posao i apelujem na ljude da ne grade bespravno – kazao je Stojčić.

Stojčić je istakao da je život naselja Beograd na vodi pokazao da je on profesionalno-arhitektonski i urbanistički razrešen.

– Beograd na vodi je najuspeliji arhitektonsko-urbanistički poduhvat, posle izgradnje pojedinih blokova na Novom Beogradu 60-ih i 70-ih godina 20. veka, hteo to neko da prizna ili ne – istakao je Stojčić.

Ukazao je da postoji deficit stambenog fonda za jeftinijim stanovima i najavio da oni treba da budu nadomešćeni izgradnjom stambenog bloka u Makiškom polju. Кada je reč o izgradnji visokih objekata, Stojčić je istakao da postoji jasno definisana zona u centralnoj gradskoj zoni gde ona nije moguća.

– Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda je uradio sedam elaborata o zaštiti kulturno-istorijskih celina, dok se do kraja godine očekuje još dva. Čuvamo kulturno nasleđe Beograda, uređujemo fasade, a nastavljamo i sanaciju Кalemegdana – ukazao je Stojčić.

Najavio je rekonstrukciju Ulice kneza Miloša po ugledu na pariski Šanzelize, koja treba da dobije jednu saobraćajnu traku više, odnosno tri trake po smeru, drvored i adekvatan prostor za pešake.

Stojčić je naveo da je prema svim analizama i studijama najopterećeniji pravac u glavnom gradu Bulevar vojvode Mišića, zbog čega je vrlo jasno bilo kuda treba da se kreće prva linija metroa. Deo Makiškog polja planiran je za stanogradnju, deo za komercijalne aktivnosti, a deo za privredne aktivnosti, a kako je pojasnio Stojčić, vlasnici su starosedeoci. Dakle, na tom prostoru gradiće ili sadašnji vlasnici parcela ili oni kojima parcelu budu prodali.

– Grad će izgraditi najznačajniju saobraćajnicu koja će prolaziti po sredini, kako bi čitav prostor mogao da se razvija – naveo je Stojčić.
Glavni urbanista je najavio da bi GUP trebalo da bude završen naredne godine i izneo ocenu da ozbiljan plan nije postojao, osim GUP-a iz 1972. godine, koji je sprovođen do početka osamdesetih. Nakon toga bila je „ogromna pukotina”, bez prave strategije, i svi su bili ili nesprovodljivi ili amaterski.

Metro je rezultat ogromnog broja studija i svi relevantni evropski stručnjaci učestvovali su u izradi finalnog dokumenta, zaključio je Stojčić.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.