ŽIVOT JE RADOSNIJI UZ „VESELU MAŠINU“ Ovako je u Kragujevcu proslavljen kraj sezone pečenja rakije/FOTO/

Kraj pečenja rakije, koja je ne samo tradicionalno srpsko, već i piće koje je proželo i kulturu a umnogome i duh našeg naroda, obeležen je svečano i veselo u pešačkoj zoni u centru Kragujevca

„Vesela mašina“ je radila punom parom, a uz najbolje proizvođače koji su svoju prepečenicu izneli ponosno da je prikažu narodu, svima koji su tu namenski došli, ali i slučajno naišli, nije bilo dosadno...

Foto: K.R.

Igralo se kolo, a imalo je šta da se „gucne“, a i da se prezalogaji. Tako da se žestina podmazivala čvarcima i pečenjem, a sve je to izbijalo na igru, zabavu i dobro raspoloženje.

- Ovde smo došli da pokažemo ljudima kako se rakija peče na tradicionalni način. Doneli smo kazan, popularnu „veselu mašinu“, koga tako zovu jer kraj njega nikada dosadno nije, i oblepljen je projinim brašnom da alkoholna para ne bi izlazila van. Kada se zagreje, para ide kroz lulu, i kroz „tabarku“ se hladi. Tako izlazi destilat.

Foto: K.R.

Prvo je „prvenac“ koji se odvaja, onda ide „srce“ koje je interesantno nama i koje se uzima, i na kraju patočni deo koji se baca. Sada ovde imamo 120 litara meke rakije, koja je
napravljena od džibre prvim pečenjem, a sada se pravi prepečenica, objašnjava Pera Aleksić, iz sela Guberevac, inače proizvođač rakije „Gružanska nit“.

Nakon tri sata rada, „vesela mašina“ je napravila 45 litara vrhunske rakije koja ima 60 stepeni jačine... tako je pokazao alkometar. Ona mora da se svede da bi mogla da se pije sa omekšanom destilovanom vodom.  Ali mora i da odleži u hrastovim buradima kako bi njen kvalitet bio prvoklasan.

Foto: K.R.

Šetajući od štanda do štanda, ljubitelji dobre kapljice su znalački isprobavali šta se sve to pravi u Šumadiji... A teško je bilo odlučiti se koja je rakija bolja. Oni koji su manje upućeni, radoznalo su se fokusirali na kazan, i uglavnom po prvi put videli ono što su njihovi preci odavno znali – da je put od pupoljka i cveta šljive, pa do dobre rakije, komplikovan, težak, i da zahteva mnogo sreće, dobre božije volje ali znanja i iskustva pre svega.

Došao i Čipi iz Osvajača

I pevač „Osvajača“ Zvonko Pantović Čipi je ispred KUD „Abrašević“ došao na ovu manifestaciju, koja će, kako se sluti na osnovu svega viženog, bez sumnje postati tradicionalna.

- Mi smo došli da izvedemo svoj program večeras, i da ljudima približimo tradiciju naše Srbije.

Foto: K.R.

Rakija jeste tema ove priče, ali u to piće je svaki Srbin upućen na ovaj ili onaj način. Kao što su kolo i narodna pesma deo tradicije, tako je i rakija.Pečenje rakije je deo naše kulture, a kazan je postavljen da mladi ljudi u ovo vreme informatike i društvenih mreža mogu da vide nešto
što je njihova kultura uživo, kaže Čipi.

Na Balkanu rakija, u Rusiji votka, u Engleskoj džin u Nemačkoj šnaps 

Rakija je reč arapskog porekla i dolazi od „Al rak“, (znoj). U naše krajeve je stigla u 14. veku sa Turcima. Sa tehnologijom za destilaciju, koja se proširila po Evropi, na Balkanu je počela da se pravi rakija, a u Rusiji vodka, Engleskoj džin a šnaps u Nemačkoj.

Foto: K.R.

U prvo vreme se koristila u medicinske svrhe, ali je ubrzo našla upotrebu u popravljanju raspoloženja. Postoji preko 2.000 vrsta šljiva, ali je za rakiju u Srbiji najbolja Požegača. Osim šljivovice, u Srbiji se rakija pravi gotovo od svakog voća, čak i od maline, ribizle pa i banane.