DRAGAČEVSKI KIVANO JE VITAMINSKA BOMBA! Jevremovići gaje ovo afričko voće, a potražnja u doba korone je nikad veća/FOTO/

Iz godine u godinu leta su sve toplija sa sve višim temperaturama, što definitivno otežava uzgoj nekih poljoprivrednih kultura koje su zastupljene na našim prostorima

Međutim, afričkom voću naša klima itekako prija pa se eksperimentalni zasadi polako šire. Jedan takav zasad nalazi se u Dragačevu na kom se uzgaja afrička dinja – kivano. Ovo čudnovato voće do pre par godina bilo je totalna nepoznanica ali sada za njim vlada veliko interesovanje jer je prema rečima stručnjaka prava vitaminska bomba.

Foto: Toppress

“Počeo sam proizvodnju sa svega par semenki koje sam zasadio u čaši i bio sam skeptičan da li će se uopšte primiti. Nisam znao ništa o toj biljci, uglavnom sam informacije sakupljao putem interneta.  Kada su nikle mlade biljčice su ličile na rasad krastavca, obezbedio sam im naslon i misija je počela. Neobičnog je izgleda i još neobičnijeg ukusa, kada jedete deluje vam kao da je pomešana banana, dinja, krastavac i limeta, ali je jako ukusno i pre svega zdravo”, kaže za TopPres Milan Jevremović iz sela Zeoke.

Ovaj Dragačevac želeo je da se okuša u nečem novom, jer kako kaže, dosta je bilo maline i kupine pa je hteo da  dokaže kako u brdovitom Dragačevu  može da uspe i egzotično voće, koje rađa samo na vrelom afričkom tlu. Ubrzo se i pokazalo da afrička dinja, zvana kivano, itetakako rađa i u sred Srbije, pa su Jevremovići  proizvodnju ovog voća proširili na tri plastenika.

Foto: Toppress

“Kivano vrlo brzo raste i mora da se orezuje, inače se mnogo širi. Po svojoj specifičnosti otporan je na visoke temperature i ne trpi veliku količinu vode, tako da nemamo problema sa navodnjavanjem. Gajim ih u plasteniku jer im na taj način obezbeđujem još veću toplotu, ne zahteva velika ulaganja, ne trpi pesticide i čist je organski proizvod. U plastenicima su prinosi veliki i kako vreme bude odmicalo ići ćemo na to da proširimo zasade, jer ovog  voća nema mnogo u Srbiji i voleo bih da njegova prerada i proizvodnja zaživi”, objašnjava Milan.

A kako bi znali da je kivano zreo i spreman za berbu, Milan je naveo da je dovoljno samo da pogledamo koje je boje, a po njoj možemo znati i koliko je sladak.

Foto: Toppress

„Kivano treba da bude žute boje kada sazreli i što duže se ostavi da zreli on postaje sve slađi i slađi. Za razliku od drugog voća on ne truli. Što više sazreli on je po kvalitetu bolji, slađi i mesnatiji. Sve što proizvedem ja prodam, potražnja je velika naročito u vreme ove pandemije jer je prepuno vitamina pa ga ljudi rado jedu”, kaže Jevremović koji ovo voće neobičnog izgleda prodaje po ceni od oko 1500 dinara za kilogram.

Foto: Toppress

Inače, afrička dinja  važi za vitaminsku bombu i za tradicionalno jelo proglašeno je u Africi. Prepuno je vitamina C, minerala, kalijuma, gvožđa, fosfora, magnezijuma, cinka, natrijuma i kalcijuma, pa za oporavak celog organizma, lekari preporučuju jedan na dan.

Osim što je osvežavajući i ima neobičan ukus, kivano je izuzetno zdrav. Delotvoran je protiv prehlade, u borbi sa visokim pritiskom, za zdravlje kože i očiju. Kivano se konzumira tako što se preseče na pola, a zatim se kašičicom vadi mesnati deo. Odlično se slaže sa sirevima, krastavcem i paradajzom.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.