VRANJSKI KOŠTANI JEDINSTVENI U SRBIJI! Bez ovog kestena ne može se zamisliti Badnje veče, PRIKUPLJAJU SE KRAJEM OKTOBRA

Vranjski koštani, jedinstveni u Srbiji, bez njih se ne može zamisliti Badnje veče, a sakupljaju se krajem oktobra

Kesteni, koje Vranjanci nazivaju koštani, a koji uspevaju u naselju Sobina na periferiji grada, spadaju u red delikatesa.

Branje kestena u Sobini, prema nekim izvorima, datira još iz 7. veka, kada su ondašnji rimski legionari otkrili sve blagodeti ovog slatkog ploda. Sobinski koštan je samonikla biljka, neukrotiva i “tvrdoglava”, priča Snežana Dimitrijević, koja je sakupila kesten sa svoje parcele i smestila ga u podrum da čeka zimu, kada je najslađi i najbolji za upotrebu.

Foto: S.T.

- Kesten ne uspeva ako se presadi, čak i na istoj livadi. Recimo, dešavalo se da uzmemo mladicu, da je presadimo na dvadesetak metara od mesta gde je sama iznikla i ona neće da se primi. Koštani, kako ih ovde zovemo, obično rastu u društvu sa još nekom biljkom, najčešće hrastom ili bukvom.

Pojedina stabla koja imamo stara su i više od 200 godina. Branje kestena je kod nas porodična tradicija koja se generacijama prenosi.

Ranijih godina smo sakupljali oko 500 kilograma, minimum, ali budu i godine kad rod podbaci i imamo svega 300 kilograma - priča Snežana. U poslednjih 20 - ak godina mnoga stable su se osušila, što je uticalo na rod.

U Sobini kažu da je kesten dobio rak kore na svom stablu, te da je zbog te bolesti ugrožena viševekovna tradicija.

- Koštani su u vranjskom kraju obavezni za Badnje veče. Ovi iz Sobine su veoma ukusni, slatki, a ukus im se ne može upoređivati sa onim hibridnim kestenjem koje ovdašnji uvoznici nabavljaju iz Turske.

Foto: S.T.

Koštane negde pred Novu godinu iznosimo na pijacu, nešto ostavimo za nas, a ostalo prodamo. Preprodavci na pijaci znaju koliko je kesten iz Sobine kvalitetan, pa se služe trikovima, te govore za svoju robu, koja je od negde drugde, da je iz Sobine - ukazuje Snežana na trgovačke trikove.

Kesten se čuva u svom bodljikavom omotaču, okreće se i meša, najčešće lopatom. Neki od domaćina znaju i da plod kestena zatrpavaju peskom, kako bi sačuvao svežinu do Božića.

Ovakva vrsta kestena ne uspeva nigde u Vranju i široj okolini. Legenda kaže da stabla kestenova „vole“ sveta mesta, te da najčešće niču na takvim lokacijama.

Takvo verovanje ima u Sobini realno uporište, jer stabla kestena rastu na svega stotinak metara od Sobinske crkve.

Crkva je sagrađena pre dva veka i posvećena je Presvetoj Bogorodici. Kesten se u Vranju najčešće jede kuvan i pečen, ali se od njegovog ploda pravi i pire, koji se koristi za kolače i druge poslastice.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.