Ovo je razlika između smoga i magle!

Hidrometeorolog objašnjava razliku između smoga i magle

Kraj oktobra obeležili su hladna i maglovita jutra. Niži delovi glavog grda jutra su dočekivali sa gustim smogom.

Kada se javlja magla a kada smog i zašto se bolje diše kada ima više vetra i sunca, objasnio je Goran Mihajlović iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

 - Magla je prisutna kad nema vetra, a u kombinaciji sa zagađujućim česticama nastaje smog. Košava i magla ne idu zajedno, naveo je Goran za RTS.

On je naglasio i da se smog lako može primetiti i čulom mirisa i vida, dok je magla čista kondenzovana vodena para.

Magla je mlečnobeličaste boje, a kada je žućkaste jasno je da sadrži i zagađujuće čestice i onda je reč o smogu, dodao je Mihajlović.

Prema njegovim rečima, proces formiranja magle u vezi je sa temperturnom inverzijom – niža temperatura u nižim slojevima zemlje koja raste sa visinom.

 - Izlaskom sunca taj sloj se narušava kao i pojavom vetra. Dolazi do mešanja toplijeg i hladnijeg sloja vazduha kao i sušenja, tj.smanjenja vlage i magla, odnosno smog će nestati, poručuje Mihajlović iz RHMZ-a.

Kakvo nas vreme očekuje

Prema prognozi i narednih dana biće u Beogradu će duvati vetar koji će sprečavati stvaranje magle.

 - Niži delovi Beograda poput Rakovice podložniji su magli, dok u Košutnjaku gde se nalazi RHMZ bude vedro. Najpodložnija mesta za stvaranje magle su rečne kotline, objasnio je Mihajlović.

Mihajlović ukazuje na to da je prognoza najpreciznija za period od sedam do deset dana, dok mesečne i sezonske daju opšte vremenske karakteristike perioda za koje su izrađene.

Foto: rts.rs/printscreen

Očekuje nas nešto blaži novembar sa višim temeraturama od prosečnih vrednosti (od 12 do 15 stepeni), od sredine meseca sa jutarnjim temeraturama nešto ispod nule, manje padavina (od 35 do 55 milimetara) ali se prognozira i sneg krajem meseca, dodao je Mihajlović.

Što se tiče klimatskih promena, Mihajlović kaže da bi se donosili određeni zaključci za to je potrebno praćenje barem tri decenije temeraturnih kretanja jedne oblasti.

Trend u poslednje dve tri decenije da su leta toplija u proseku sa mnogo više dana sa temperaturom višom od 35 stepeni, dok smo sedamdesetih godina prošlog veka imali od jednog do tri takva dana godišnje, zaključuje Mihajlović.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Ljubiša

pre 3 godine

Koja hoće smoga neka se javi.

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari