OVDE JE TITO ZA DLAKU IZBEGAO SMRT Tela su iznošena satima, a verovalo se da iza svega stoji ŠPIJUNSKA SABOTAŽA

Prošlo je osamdeset godina od stravične eksplozije u pogonima partizanske Fabrike municije u Užicu 1941. godine u kojoj je živote izgubilo oko 120 radnika i civila.

To je jedna od najvećih tragedija koja se dogodila u gradu na Đetinji, a pričalo se da su leševe iz ove fabrike iznosili satima. Fabrika je počela sa radom davne 1928. godine kad je ugledni slovenački puškar Jakob Pošinger otkupo Puškaru Kranj i svoje pogone preselio u Krčagovo. U vihoru Drugog svetskog rata kad su partizanski odredi ušli u Užice, pogone fabrike premestili su u centar grada u podzemne trezore Narodne kraljevine Jugoslavije.

Foto: rina

U desnom tunelu trezora bili su smešteni municijsko odeljenje i alatnica. Levi deo predstavljao je civilno sklonište, u kom su se Užičani štitili od nemačkih bombardovanja, a u poprečni tunel odlagano je oružje koje nije otišlo na front. Upravo tu, 22. novembra 1941. godine došlo je do eksplozije

“Poginuli su svi radnici iz druge smene i civili koji su se u tom trenutku zadesili u skloništu. Niko nije preživeo. Dugo se mislilo da je do ove strahovite eksplozije došlo zbog špijunske sabotaže i da je jedan četnički vojvoda u fabriku postavio dinamit. Međutim, to nikada nije dokazano. Danas se sve češće pretpostavlja da su uslovi u samom tunelu i velika vlaga doveli do ove nesreće”, kaže za RINU istoričar Nemanja Obradović.

Foto: rina

 Fabrika je imala ogroman značaj u snabdevanju vojnih jedinica. Za dva meseca ovde je napravljeno 21 hiljada pušaka, oko 2700 puščanih metaka i sve to se slalo partizanskim odredima kako po Srbiji, tako i u Bosnu i Sandzak.

Ovu eksploziju, kako tvrde istoričari, za dlaku je izbegao i vrhovni komandant partizana, Josip Broz Tito koji je iz fabrike izašao nekoliko minuta pre same nesreće.

Njegov štab, koji se nalazio pored, odmah je premešten, a fabrika je nakon eksplozije prestala da postoji, jer već 29. novembra Nemci su ušli u Užice.

 

Kada je Užice oslobođeno, krajem 1944. godine obnovljen je predratni rad, a fabrika je nazavana “Prvi partizan”. Opstala je i do danas kad postoji kao namenska, svetski priznata fabrika, sa povećanom proizvodnjom i izvozom.