OVO JE SRPSKO GROBLJE JEDINSTVENO NA BALKANU Noću od njega podilazi jeza, a na spomenicima stoje MISTERIOZNI SIMBOLI

Malo ko je ostao ravnodušan na seriju "Crna svadba", a pojedine scene terale su gledaocima strah u kosti.

Prva sezona je završena, ali i dalje se o ovom ostvarenju mnogo priča. Deo serije sniman je na groblju koje zaista postoji i nalazi se u selu Borač, u srcu Šumadije, na teritoriji opštine Knić. Smešteno je na stazi koja vodi do vrha Boračkog krša, a po obliku i broju spomenika jedinstveno je na Balkanu. Ono što je činjnica jeste da preko dana izgleda mnogo drugačije, nego što je to bio slučaj u noćnim kadrovima na televiziji.

Foto: rina

„Groblje obuhvata prostor oko pola hektara, a na njemu se uzdiže nekoliko stotina spomenika, stećci zvani „kapačari“ zbog svog jedinstvenog vrha. Kamen je nabavljan u majdanima Boračkog krša, a gradili su ih vešti lokalni majstori. Iako je vreme odnelo svoj danak, jasno se može videti da su svi ti spomenici nekada davno prvobitno bili napravljeni u jakim bojama, što je verovatno bila fascinantna slika. Na spomenicima se mogu videti i određena obeležja, ako je sahranjen drvoseča onda sekira, ako je vojnik onda šajkača. Nekada motiv obeležja ne može ni da se prepozna“, rekao je za RINU Mladen Novaković, veroučitelj i dobar poznavalac istorije sela Borač.

Pretpostavlja se da je groblje nastalo u srednjem veku kada je junački grad Borač bio neosvojiva sila za neprijatelje.  Pojedini istoričari kažu da je tada imao više stanovnika nego London, a tokom vekova u njemu su živeli carevi, kraljevi i vlastelini. Groblje je smešteno u neposrednoj blizini crkve iz 1359. godine koja je prepoznatljiva po svom autentičnom ikonopisu, jer su kroz sredinu oslikani  Sveti ratnici, koji predstavljaju simbol ovdašnjih meštana. Koliko je Borač tada bio značajan govori i činjenica da ga je jedan mletački kartograf ucrtao i u mapu sveta.

Foto: rina

„Sa svojom nadmorskom visinom preko 500 metara bio je dominatna tačka u celom ovom kraju. Prema predanju i ime je dobio po izuzetnom borbenom duhu lokalnog stanovništva. Ne samo da je bio vojni, već i duhovni i trgovinski centar. Izgradnji ovog grada i njegovoj slavi najviše je doprineo Stefan Lazarević, koji je ovde sa Dubrovčanima potpisao sporazum o slobodnoj trgovini. Grad je bio podeljen na tri dela, gornji za vlastelu, srednji za tadašnje činovnike i vojsku i donji za stanovništvo“, kaže veroučitelj.

Foto: rina

Najpoznatije "fimsko selo" u Srbiji

U ovom selu koje čuva mnoge tajne srpske istorije, osim Crne svadbe snimane su i druge domaće serije. Među najpoznatijim domaćinstvima svakako je ono u vlasništvu Rajka Lečića jer upravo je to bila kuća čuvenog Milomira Vranića, čiji lik glumi Vojin Ćetković. Zbog velike popularnosti ove serije  postala je jedno od omiljenih mesta za turiste iz Srbije, ali i iz celog regiona.

„Preko 10.000 ljudi došlo je da vidi Vranićevu kuću. Pored naših domaćih gostiju, tu su Bosanci koji znaju celu seriju napamet, zatim Crnogorci i Hrvati. Sve ih zanima, da vide unutrašnjost kuće, kao i celo dvorište, svi obavezno malo posede za onim čuvenom stolom ispod oraha. Atmosfera u seriji je tako dobro dočarana da posetioci očekuju da im Vranić ili Drakče izađu iza ćoška“ kaže Rajko Lečić vlasnik imanja.

Foto: rina

Prelepa priroda, srpska autentičnost i šumadijska gostoprimljvost uticali su da izbor za snimanje padne upravo na selo Borač. Iz Rajkovog dvorišta sa jedne strane pogled puca na Gružansko jezero, a sa druge na masivni Borački krš. Ovo selo su zbog izuzetne lepote i pre posećivali turisti, ali sada je njihov broj višestruko povećan.

Da je najpoznatiji rođak sa sela u ovo mesto doveo mnoge ljude svedoči i podatak da je u selu Borač pre radila samo jedna kafana, a sada ih ima nekoliko. Za vreme vanrednog stanja one ne rade, ali ovdašnji domaćini se nadaju da će se kad sve ovo prođe ponovo u centru sela parkirati autobusi sa brojnim turistima.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.