REDAK ARHEOLOŠKI PRONALAZAK KOD VALJEVA!

Dugačka "zmija" ogromnog nasipa buduće brze saobraćajnice Valjevo-Lajkovac, koja će spojiti grad na Kolubari sa auto-putem "Miloš Veliki", prekinuta je selu Nepričava na izvesno vreme. S razlogom. Na zaravnjenom delu terena, izdignutom iznad Kolubare tako da ga reka nikad ne plavi, arheolozi su, obavljajući nadzor na trasi puta, locirali ostatke građevine iz rimskog doba. Kada je istraže i sve dokumentuju, radovi na izgradnji puta biće nastavljeni

Prema rečima Radivoja Arsića, arheologa u Zavodu zaštitu spomenika kulture Valjevo, reč je o seoskoj kući porodice verovatno nižeg staleža, kraja trećeg i, moguće, većeg dela četvrtog veka nove ere.

- Objekat je dimenzija 12 puta 16 metara, sa apsidom koja se, po pravilu, nalazi na severo- istočnoj, odnosno severnoj strani građevine podeljene na nekoliko prostorija koje još nismo uspeli da definišemo - naveo je za "Politiku" Arsić.

Dodao je da je temelj građevine od kamena, dok su zidne konstrukcije bile od drveta i blata, a krov, kao i na drugim rimskim građevinama, od opeke tegole. Upravo ta opeka je arheolozima "signalizirala" da se ovde nalazi neka građevina, jer je urušavanjem kompletnog krova "obeležila" granice objekta. Pošto zgrada nema čvrste strukture, navodi ovaj arheolog, kada arheolozi završe svoj deo posla, radovi na brzoj saobraćajnici biće nastavljeni.

Posebnu vrednost među pronađenim ostacima, Arsić kaže, ima bronzana skulptura verovatno boginje Dijane, veličine ljudske šake, koja je bila deo neke drvene konstrukcije, moguće nameštaja.

- U ovom kraju ima veoma malo predmeta iz doba Rimskog carstva, tako da je ovo redak pronalazak. On pokazuje i da je pokućstvo u ovom objektu bilo uređeno i ne toliko siromašno - dodaje valjevski arheolog. Povodom ovog nalaza on iznosi i pretpostavku da je predmet rađen za lokalno stanovništvo koje je u četvrtom veku i posle toga verovatno gajilo sklonosti ka paganskim božanstvima.

Foto: Tanjug

Tu Arsić pravi paralelu sa odranije poznatim i prilično istraženim arheološkim lokalitetom Anine u selu Ćelije kod Lajkovca. Tamo se, nedaleko od ušća reke Ljig u Kolubaru, nalaze ostaci jedne od najbolje očuvanih i najprostranijih rimskih vila iz perioda trećeg i četvrtog veka nove ere.

- U Aninama nema nijednog predmeta koji može da ukaže na neku pagansku religiju, a u Nepričavi to postoji i to možda pokazuje da u vreme Konstantinove vladavine hrišćanstvo prvo dolazi do tih velikih vila, pa se tek krajem četvrtog veka širi na siromašnije slojeve - napominje Radivoje Arsić.

Dodaje je suša doprinela da se u Aninama, na tridesetak metara od ulaza u vidu tamošnjeg bogataša, otkriju dva paralelna objekta dimenzija 14 puta sedam metara, koji su po osnovama najsličniji crkvama.

- Proveravamo šta bi oni mogli da budu. U svakom slučaju, lokalitet Anine je sada proširen i dobija neku novu dimenziju u tom sakralnom smislu. Ako je zaista reč o crkvenom objektu, to će biti jedan od najstarijih na prostoru Srbije. Više manjih imanja u celom kraju, kao što je ovo pronađeno u Nepričavi, pokazuju da su njihovi stanovnici verovatno bili ekonomski zavisni od velikog imanja u Aninama - zaključuje Arsić.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.