EMIR KUSTURICA NA MEĆAVNIKU: Nije meni država dala ovo brdo, mi smo tom brdu Morkoj gori DALI SVE/FOTO/

Na Mećavniku u Mokroj gori svečano je proslavljena titula “Najbolje turističko selo sveta” koje je nedavno proglasila Generalna skupština Ujedinjenih nacija u Madridu.

Reditelja Emira Kusturicu, čiji je Drvengrad odavno Mokru goru pozicionirao na svetskoj karti kao kulturnu i turističku destinaciju, kaže da je bio u Egiptu kada je stigla vest iz Ujedinjenih nacija.

On kaže da razvoja sela ne bi bilo da nije bilo snimanja njegovog filma “Život je čudo” i Radovana Glibetića, nekadašnjeg direktora železnice, koji je težio da obnovi staru prugu Šargansku osmicu. Napravljen je ugovor između filma i železnice. Država je finansirala tih 9 km
pruge, koje je već imala u nekom skladištu, a sve ostalo je finansirano od filma.

Foto: Z.G.

- Ali, najbitnije u ovom svemu je što je Mokra gora proglašena parkom prirode. Da nije toga bilo ovde bi bilo nebodera i svega drugog – ističe Kusturica.

On je ukazao da je i ranije bilo njegovih protivnika, jer kako kaže, govorili su da mu je država dala brdo.

- Nije meni država dala brdo, mi smo brdu dali sve. Mokra gora je jedina mesna zajednica u Srbiji, koja ima zatvoreni krug kanalizacije i otpadne vode se prečišćavaju – prokomentarisao je profesor.

Foto: Z.G.

On je dodao da je od prošle godine Grad Užice počeo da radi puteve, a pre toga od kada postoji Drvengrad samo su dva puta zakrpljene rupe.

- Sada imamo novi put ka crkvi u Kršanji. Plan nam je da crkvu zaštitimo. Imamo i 9 vodopada na kojima ćemo da napravimo 9 vodenica, koje će ukrasiti kršanjski put – dodao je Kusturica.

Kada je bila premijera filma “Život je čudo” u Mokroj gori postojala je pruga i 12 objekata. Na Mećavniku samo sada ima 65 objekata, ima hotel i skijalište na Iveru, kao I prelepu zgradu Parka prirode.

- Ovo je primer kako pojedinac i država mogu da unaprede i zaokruže jednu celinu. I ova nagrada se desila inda kada je sve ovo zaokruženo – rekao je Kusturica i dodao da je Mokra gora njegov dom.

Foto: Z.G.

Za titulu najsela bilo 170 prijava iz 75 zemalja

Državni sekretar u Ministarstvu turizma Žikica Nestorović je podsetio da je bilo 170 prijava iz 75 zemalja za ovu prestižnu titulu.

- Mokra gora je sa razlogom proglašena za najbolje turističko selo sveta, pre svega jer neguje kulturu i tradiciju, i postoje mnoge mogućnosti za razvoj zelenog turizma – rekao je Nestorović i podsetio da je Mokra gora deo “Čarobnog turističkog prstena”, koji kreće vodenim putem od Perućca do Višegrada i Andrićgrada, a zatim putem od Višegrada do Mokre Gore.

On je rekao da je ministarstvo od 2016. do 2021. godine u razvoj turističke regije Zapadne Srbije uložilo 811 miliona dinara i da će nastaviti da ulaže da bi se svetu prikazale lepote Srbije. Direktorka TO Srbije Marija Labović je rekla da Mokra gora sa Šarganskom osmicom, Drvengradom, gastronomijom, ljubaznim domaćinima i prelepom prirodom nije mogla ostati ne zapažena.

Foto: Z.G.

- Ovakav razvoj sela trebalo bi da postane model za ostala sela u Srbiji – rekla je Labovićka i dodala da ovo proglašenje jednog sela postavlja za lestvicu više seoski turizam.

Jelena Raković Radivojević: Mokra gora turistički biser

Gradonaćelnica Užica dr Jelena Raković Radivojević je Mokru goru nazvala turističkim biserom na mapi sveta i da ove prestižna nagrada predstavlja vetar u leđa Gradu Užicu u dalja ulaganja ne samo u Morku goru već i u ostala sela.

Nebojša Mladenović iz “Šarganske osmice” kaže da je ova titula došla u pravo vreme. - Pruga je počela da se gradi 1921. godine i evo, ove 2021. godine navršilo se tačno sto godina. I ovo priznanje je došlo baš na tih 100 godina od gradnje pruge – rekao je Mladenović.

Foto: Z.G.

On je dodao da je zbog bezbednosti obnovljeno 20 tunela, a da se prugom godišnje provoza od 70.000 do 80.000 turista, a da u Mokroj gori boravi godišnje boravi oko 300.000 turista.

Danijela Đorđević Arsić iz TO Užica kaže da su bez ijedne dileme konkurisali sa Mokrom gorom i da su očekivali da će Mokra gora dobiti nagradu. 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.