Danas je veliki praznik, posvećen mučenicima koji su za hrišćansku veru stradali u Beogradu!

Vernici Srpske pravoslavne crkve danas obeležavaju veliki praznik posvećen svetom đakonu Avakumu i igumanu Pajsiji Prepodobnom. Pajsije beše iguman manastira Trnave kod Čačka, a Avakum njegov sabrat i đakon. Obojica kao hrišćani nabijeni od Turaka na kolac, u Beogradu na Kalemegdanu 17. decembra 1814. godine

Od svih zatvorenika koje su Turci pohvatali u Hadži-Prodanovoj buni, najviše ih je zanimao mladi i neustrašivi đakon Avakum. Zadivljeni njegovom lepotom i mladošću, Turci su pošto poto, raznim molbama i pretnjama, hteli da ga poturče i ostave u životu. Na sva obećanja i navaljivanja Turaka, prezrevši svoj zemaljski život i sva blaga koja mu nuđahu, odgovarao je molitvom Hristu, Koji ga je nevidljivo krepio i kao svom vojniku davao mu snagu.

Kada sve ponude ostaše bezuspešne, Turci izvedoše đakona Avakuma iz Kule Nebojše, davši mu da ponese kolac na koji će biti nabijen. Đakon je nosio kolac hrabro i veselo, po predanju je celim putem, od Nebojše do mesta pogubljenja, iz glasa pevao:

Nema vjere bolje od hrišćanske! Srb je Hristov, raduje se smrti; Strašni Božji sud i Turke čeka, pa vi čin'te što je vama drago!Skoro ćete i vi dolijati, Bog je svedok i njegova pravda.

Za đakonom Avakumom je išla i njegova bolom utučena majka Božana, plačući i izgovarajući poluglasno molbe da se poturči. Dve tri suze skotrljaše se niz anđeosko lice ovog mladog vojni-ka Hristovog i divnog srpskog mladića, ne radi bojazni od smrti, već to behu suze sažaljenja, koje su istovremeno bile i odgovor ojađenoj majci. Po narodnom pesniku, sin joj je odgovorio:

Majko moja, na mlijeku ti hvala, al'ne hvala na nauci takoj, brzo ćeš se obradovat' sinu, dok pred Božije izađemo lice. Smrt izbavlja od svakijeh bijeda, cvijet proljetni tek za zimom ide.

Po legendi, kada su videli da ni majčine reči i kletve ne pomažu, Turci sami priđoše Avakumu i, već nameštajući kolac na kome će ga pogubiti, ponudiše mu ponovo da se poturči. Predanje kazuje da ih je Avakum pitao: "umiru li Turci nekad?" Kada su mu potvrdno odgovorili, on je dodao: "Blago tome ko ranije umre, omanje je muke i grijeha!"

Foto: www.spc.rs

Čuvši ovo, zapovednik Beograda Sulejman-paša je dželatu naredio da Avakuma brzo ubije, kako se na kocu ne bi dugo mučio.

Kolac na koji je toga dana nabijen mladi mučenik Đakon Avakum, uspravljen je na istom mestu gde je deset godina ranije pogubljen bogovađski arhimandrit Hadži Ruvim. Tu je šezdesetogodišnji arhimandrit, 29. januara 1804. godine staračkim drhtavim glasom sam sebi čitao molitvu "Na ishod duše", i po svršetku iste izgovorio poslednje reči: "Gotov sam, čin'te Turci svoje"!

Deset godina kasnije, na istom mestu, Đakon Avakum je ponovio gotovo iste reči:

"Čin'te Turci što je vama drago", pa je tako Kalemegdan zaista postao mesto dobrih megdana, na kome su ovi prepodobnomučenici pokazali svoje neustrašivo junaštvo, izvojevali neuvenivu pobedu i zadobili venac slave od Gospoda svoga, da se večno raduju u carstvu NJegovom, moleći se za sve one koji verno poštuju sveti spomen njihov.