Jovan i Marija kupovali na pijaci u Kraljevu kada im je prišla nepoznata žena i uputila im reči koje NIKADA NEĆE ZABORAVITI!

Bežeći sa Kosova i Metohije 1999. godine kako bi spasili živu glavu, muškarci, žene sa decom, stari i mladi, ostavili su svoja ognjišta, uspomene i svu imovinu. Krenuli su na sever bez igde ičega, sa samo najosnovnijim stvarima koje su uspeli da ponesu... Nisu znali kuda, nisu znali gde će i kako završiti... Nisu znali šta ih čeka

 

Bežeći od terora i užasa kojim su bili izloženi na Kosmetu, izbeglička kolona je na tom putubeznađa prolazila kroz mesto Konarevo u okolini Kraljeva. 

Kolonu uplašenih, umornih, isrcpljenih i užasnutih ljudi koji prolaze kroz Konarevo posmatrao je i bračni par Vukašinović, Jovan i Marija koji nisu ostali nemi na bol i patnju ljudi koji su ostali bez svega za šta su se borili ceo svoj život. 

Veličinu onoga što su tada učinili, saznali su tek pred sam kraj 2021., a njihova ćerka Ana Nešić postarala se da za njihov gest čuje čitava Srbija.

Priču njihove ćerke Ane Nešić prenosimo u celosti:

Jedna lepa priča na Božić:

Kad su izbeglice sa Kosmeta '99. godine na leto pristizali u Kraljevo, prolazili su kroz Konarevo, baš pored moje škole. Većina njih su ostali bez ičega i nisu znali ni gde idu, ni šta će da rade. Kilometarske kolone automobila stoje. A što je najgore, u tom trenutku, nisu imali ni šta da pojedu i popiju, a putovali su po vrućini satima.

Moji roditelji odluče da prave krofne i peku pite, da napune flaše vodom, i da idu redom od auta do auta i da služe hranu i piće. Naravno, o svom trošku, samo iz želje da se tim ljudima pruži podrška, jer zamisli da si ti u toj situaciji. Ja se sećam ovoga kao kroz maglu, išla sam s tatom.

Dvadeset i kusur godina kasnije, mama i tata na pijaci u Kraljevu i zaustavlja ih žena. Kaže, jeste li nam vi u Konarevu delili krofne, zapamtila sam vam likove. Niko nam ništa u tim danima nije dao osim vas. Deca su nam bila gladna a nismo imali ništa da im damo. Od tad se svaki put u crkvi pomolim za vas i upalim vam sveću, iako ne znam ko ste. Nadala sam se da ću vas nekad sresti da vam se zahvalim.

Nikad ne potcenjuj šta tvoje malo može za nekog da uradi, napisala je ćerka bračnog para, Ana Nešić. 

Naše malo nekome znači mnogo!