"SPASIO GA JE OTAC SA ONOGA SVETA..." Ovo je priča o baki, šestoro unučadi i njihovoj sudbini zbog koje je Srbija plakala

Vest da je dvadesetdvogodišnji N.C, sin ratnog vojnog invalida koji je preminuo prošle godine, pokušao da se ubije zbog nemaštine, digla je Srbiju na noge.

Prve su u pomoć priskočile njegove komšije iz niškog naselja Brzi Brod pa su kuću napunile namirnicama i obezbedile i skromnu novčanu podršku. Sledeći korak je sređivanje kuće kako bi Dušanka Cvetković i njeno šestoro unučadi uzrasta od devet do 22 godine, mogli da najzad žive životom dostojnih ljudi. Centar za socijalni rad hitno je postavio privremenog staratelja koji će regulisati porodičnu penziju, ali i dečje dodatke za maloletne članove porodice.

Dušanka je još potrešena saznanjem da je njen najstariji unuk pokušao da sebi oduzme život zbog siromaštva i straha da će mu braća i sestre završiti u hraniteljskim porodicama.

- Ja prva decu ne dam, ako kleknem, naći ću snagu da se dignem. Bila sam siroče, maltretirana sam u detinjstvu, dok ja dišem to neću dozvoliti. To je bio i najveći strah mog najstarijeg unuka, zato je skočio sa trećeg sprata. Bogojavljenje je bilo, Bog ga je spasio ili otac njegov ili tetka sa onoga sveta. Njegovu smrt ne bih preživela, sahranila sam sina, ćerku, muža, ali kad se ovo unuku desilo,  osećala sam se kao da mi je neko izvadio srce, kao da me seku na parčiće. Baš sam mu se radovala zadnjih dana, govorila sam mu da mi je lep i da bih volela da ga oženim. Uzvraćao je uvek rečima da o tome ne razmišlja dok ostala deca ne dođu do svog parčeta hleba. Mnogo je vezan za njih, uvek je govorio da želi da svi ostanu u kući koju im je otac ostavio, da za sve njih ima mesta – priča starica.

Foto: D.K.

Priznaje da je raduje to što je kuća puna ljudi koji su došli da ponude pomoć jer im sve nedostaje.

- Komšije su od sinoć počele da donose namirnice i novac. Sad hranu imamo, ali kuća treba da se sredi, da ne bude hladno i da se reše ti dugovi. Nas sedmoro živimo od 35.000 dinara a za struju dugujemo 1.300.000.  Deca ne primaju dečji dodatak, kad je ovaj najstariji bio mali, dve godine sam mu opravila to primanje i to je bilo sve. Ni blizanci nisu dobili ni dinar, odrasli su jadni u tuđoj odeći koju su dobri ljudi donosili od svoje dece, to sam jedino imala da ih presvučem, tako sam ih očuvala – vajka se Dušanka.

Najžalije joj je, kako ističe, što je njen sin Bojan izgubio zdravlje braneći državu a njegova deca žive u bedi.

-Bio je redovan vojnik kada je započeo rat, skoro godinu dana ga skoro nisam ni videla ni čula. Kad je najzad došao kući molila sam ga da se ne vraća, ali je on govorio da ne može da ostavi drugare da ginu. Sa straže u kasarni u Podgorici je oteran na Prevlaku, treći dan su ga ranili. Ostao je bez oka, leva strana tela mu se vukla, jedva se služio rukom. Kad se vratio kući  sa lečenja  kupala sam ga u koritu jer kupatilo nismo imali. Tužio se sa državom za tu nadoknadu, priznato mu je pravo i na stan i na kola i na još mnogo toga. Posle tri godine pozvan je na komisiju, oduzet mu je status ratnog vojnog invalida. Postao je mirnodopski invalid, kao da je išao loptu da igra... Nije on ranjen na igralištu, nego na položaju. Pokušavali smo i dalje da ostvarimo njegova prava i kad smo najzad došli do kraja, kada su trebala samo dokumenta da se potpišu, on umre. Trebalo je da prima 160.000 dinara a on je dobijao  samo 60.000, država mu duguje te pare.   Poslednje dane je proveo na dijalizi, mučio se, borio ali nije izdržao – sa tugom govori majka pokojnog borca.

U kuću  Cvetkovića danas su stigli i školski drugovi mladića koji je pokušao samoubistvo, predvođeni Mišom Stamenkovićem.

- Celo naše odeljenje se skupilo, ali su i ostali građani Brzog Broda odlučili da pomognu ovim ljudima koji su u nezavidnoj situaciji. Glavni problem su finansije, neki novac je već stigao ali kuća je velika i u takvom stanju da nam je potrebna pomoć da je sredimo. Danas nam stiže i veš mašina, da baki Dušanki olakša brigu oko dece. Iako su mali, umeju da se brinu o sebi, petnaestogodišnjakinja kuva, sprema kao da je odrasla. Nismo ni znali koliko im je teško inače bismo ranije reagovali – objašnjava Stamenković.

Kaže i da im nadu da za Cvetkoviće idu bolji dani daju mnogobrojni ljudi koji nude pomoć.

- Dosta njih se javilo iz  inostranstva, i moj otac je tamo, on prikuplja novac, ali moramo da u najkraćem roku da im  otvorimo devizni račun, prvenstveno da rešimo taj dug za struju. Njihov  otac je branio sve nas, ranjen je tamo, ostali su  bez njega, moraju nekako da se izbore sa tim nedaćama.  Ne  znam šta  je bilo našem drugu,zašto je to uradio, morao je da zna da nije sam. Brzi Brod je složno naselje, ljudi su spremni da pomognu, sinoć smo im drva obezbedili, kupatilo ćemo da  im renoviramo, prozore, fasadu, učinićemo sve da dobiju priliku za bolji život – obećava mladić.

Zoran Jović, direktor niškog Centra za socijalni rad saopštio je da je deci postavljen privremeni staratelj po službenoj dužnosti.

- Od juče je naša službenica  uvedena zvaničnim rešenjem u starateljstvo. Ona je trenutno u Fondu za penzijsko osiguranje, jer sa tim rešenjem ima pravo da pokrene te postupke i za porodičnu penziju i za dečje dodatke, da vidi dokle se sa tim stiglo.  Sada me je zvala neka žena, tražila je da se izvadi lična karta za sedamnaestogodišnjaka iz te porodice jer, kako mi je kazala, neko mu je ponudio posao. Dogovorili smo se da se sa njom čuje starateljka, da joj se da novac za taksu da bi izvadio identifikacioni dokument – objašnjava Jović.

Dodaje, da je Centar reagovao i pružanjem urgentne pomoći .

-Juče je naš tim obišao porodicu, odneo pet hiljada dinara i paket Crvenog krsta sa potrepštinama. Zvali su mnogi ljudi, žele da im pomognu, nudili su nameštaj, jedan čovek iz Smedereva ponudio je da im kupi par kubika drva, zatim jedna žena iz Prokuplja koja je spremna da im obezbedi  namirnice... U svakom slučaju, učiniće se sve da ova porodica bude adekvatno zbrinuta – naglasio je Jović.