ZA MIRJANU NE POSTOJI NEMOGUĆA MISIJA! Opasne poslove kojima se ona bavi ne radi NIJEDNA ŽENA U SRBIJI (FOTO)

Biti dublerka kaskaderka u filmu, menjati sijalice na 100 i do 150 m visine, peti se na planinske vrhove, a istovremeno zaroniti u rečne i jezerske vode, za jednu ženu predstavlja skoro nemoguću misiju. Ali, ne i za Mirjanu Rvovoić iz Nove Varoši.

Ova hrabra tridesetjednogodišnja žena nije imala strah i kada je skakala u Senti sa mosta sa 20 metara visine u brzu reku.

- Za film „Ključ“ tražili su ženu kaskaderku, koja bi menjala glumicu. I preko jednog poznanika sam dobila preporuku za taj film. Nisam imala nekog straha, sve je bilo obezbeđeno kako treba. Za takve scene uvek mora da se odradi ozbiljna procedura. Bili su angažovani i ronioci. Jeste opasan posao, ali kada imate ljude koji odrade sve što je potrebno, onda nema puno straha – kaže Mirjana i dodaje da je već navikla na skokove sa visine, jer je često to činila sa raznih stena na Zlatarskom jezeru ili na moru.

Foto: Privatna arhiva

Pored ove scene, Mirjana je u drugim filmovina i serijama bila u zapaljenom automobilu, skakala iz zapaljenog helikoptera i iz zapaljene zgrade, jahala konje... Inače, ona je jedna od dve kaskadarke koje rade ovaj opasan posao u Srbiji.

- Kada dođem na takve scene dogovaram se sa rediteljem šta može, a šta ne može da se uradi prema njihovom zamišljenom scenariju. Uglavnom mnogo toga može, a kada imam neku primedbu oni to ispoštuju. I uvek koristim svoju opremu, jer znam sto posto da je sigurna i atestirana – kaže ova hrabra devojka.

Foto: Privatna arhiva

Pored toga što je kaskaderka Mirjana radi i druge opasne poslove, koje bi retko ko prihvatio da uradi i zato je jedina žena u zemlji koja se tim bavi. Prvo je počela sa planinarenjem, speleologijom, bavi se ronjenjem, a potom je pri sektoru za vanredne situacije postala spasilac iz ruševina. Okolnosti su je odvele i na obuku u Rusiju, gde je dobila licencu za industrijski alpinizam Ministarstva za vanredne situacije države Rusije.

Foto: Privatna arhiva

- Obuka je bila izvanredna i mnogo sam naučila. Sada to stečeno znanje, a i iskustvo primenjujem kada me angažuju da čistim prozore na neboderima, postavljam reklame na tim visinama ili da menjam sijalice ili neke druge fasadne radove. To je obično visina od oko 100 metara. Takođe, bila sam i na vrhu Avalskog tornja, oko 150 m, gde sam menjala signalizaciju za avione – kaže Mirjana.

Ljubav prema ovim poslovima kojima se bavi, kako kaže, najverovatnije potiče još iz detinjstva kada je nju i njenog brata otac često vodio u prirodu. Inače, Mirjana je završila Geografski fakultet u Beogradu i Akademiju za grafički dizajn. Pela se na vrhove Karpata, Olimpa, na Rilu...

Foto: Privatna arhiva

 

Učestvovala je i u spašavanju ljudi u Obrenovcu kada su bile velike poplave. Četiri od sedam dana u sedmici se bavi sportom i visinskim radovima, a najteže joj pada kada mora leži i kada je zatvorena.
- U životu ne postoje granice za one koji rade ono što vole – poručila je Mirjana.