Bojana je na dan svadbe doživela nešto što nijedna druga mlada u Srbiji nije: 7 godina kasnije, ponovo je dospela u centar pažnje, evo zbog čega

Sve češće se govori o tome da se plač bebe kroz srpska sela sve slabije čuje. Međutim, na obroncima Suvobora u selu Koštunići u domu Mirkovića, kolevka se ljulja skoro svake godine.

Bojana i Radovin su mladi bračni par, koji će uskoro proslaviti sedmu godinu bračnog života, a već imaju četvoro dece. Majka je rekorderka u suvoborskom kraju jer se do svog 23. rođendana četiri puta ostvarila u najlepšoj životnoj ulozi.

"Udala sam se sa 16 godina, neki bi možda rekli da je to rano, ali ja sam svoju srodnu dušu pronašla tad i srećna sam zbog toga. Oduvek smo želeli veliku prodicu, i hvala Bogu ta želja nam se i ostvaruje. Na svoj 23. rođendan dobila sam najlepši poklon, četvrto živo i zdravo dete", kaže za RINU Bojana.

Foto: rina

Ipak, od samog starta znalo se da će njihov brak biti srećan i berićetan jer su na sam dan svadbenog veselja, mladenci umesto da uveče broje pare, završili u porodilištu. Svadba ispod šatre sa nekoliko stotina zvanica, tada se pretvorila u babine.

"Udala sam se u martu 2015. godine, ali smo svadbu pravili u avgustu. Sve je išlo kako treba do trenutka kad nisam bacila sito preko kuće, tada sam osetila bolove, kontrakcije su počele i umesto da nastavimo slavlje otišli smo u porođajnu salu. Tako da tog 08. avgusta slavimo dva velika događaja, godišnjicu braka i rođenje naše prve kćerke", priča kroz osmeh mlada majka.

Pod krovom njihove skromne porodične kuće u selu Koštunići krije se veliko, a mnogi će reći i ono pravo bogatstvo - zdrava i vesela deca. Otac Radovin sa svojih deset prstiju svojim ukućanima trudi se da obezbedi sve što im je potrebno. Sa polovnom i dotrajalom mehanizacijom obrađuje svoje i tuđe njive, a kad mu obaveze dozvole sa lokalnim trubačkim orkestrom zarađuje dodatno. Iako teško, u njihovoj kući uvek je veselo.

Foto: rina

"Koliko je teško podizati četvoro dece u današnje vreme, toliko je i lepo. Čovek uvek negde juri, ali zapravo najveća sreća ga čega kući. Trudimo se da im obezbedimo sve što je potrebno, imamo našu zemlju i uzimamo i tuđu u zakup. Radimo, naročito preko leta skoro po ceo dan. Na selu smo se rodili, na selu ćemo i ostati. Najstarija kćerka već sada nam dosta pomaže, samostalna je i na kratko može da pričuva braću i sestre", kaže Radovin.

Najponosniji na svoje naslednike svakako je deda Dragan, koga su godine stigle ali srce i duša u starosti su mu pune. Sa štapom u ruci i pored šporeta on je taj oko koga se unučići okupljaju i slušaju priče, ali i savete zlata vredne.

"Hoće oni mene da poslušaju, ali slušam i ja njih. Trudim se da u njihove male glavice već sada prenesem osnovne životne vrednosti, da budu dobri, vredni i pošteni. Mnogo je ljudi, ali malo ko je danas čovek", dodaje deda.

Foto: rina

Ovi mališani iako možda dele oskudnu odeću, obuću, sobu i krevet već kao mala deca savladali su neke osnovne životne lekcije, a takvi su uvek spremni za žrtvu kako za sebe, tako i za druge.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.