NEĆE TEBI TETA NIŠTA, NEĆE - PONAVLJALA JE OČAJNICA U GRADSKOM AUTOBUSU! Mališan je počeo da plače...A posle je bilo OVO

U autobus je zavirila sredovečna žena raščupane prljave duge crne kose, koja joj je u pramenovima zaklanjala lice. Žena je na sebi imala crnu haljinu dugih rukava, barem dva broja veću i vonjala je na memlu

Stolica u gradskom prevozu. Idealna za meditiranje u pokretu, ali i za po koji filmski scenario za oživljavanje Dikensonove atmosfere.

-Tata, koji je ovo autobus? - upita radoznalo troipogodišnji mališan svog oca, čim su se udobno smestili na sedište pored srednjih vrata.

-Broj 27 - odgovori blago njegov otac.

-A gde to piše? - interesovalo je mališana.

-Pravo, gore - pojasni mu otac, pokazujući rukom na displej.

-Tata, a gde gleda onaj dečak? - bio je neumoran mališa.

-Gleda...napolje - spremno će njegov otac.

-A šta dečak drži u ustima? - nastavi da zapitkuje simpatični mališa.

-Cuclu - odgovori njegov otac sa olakšanjem, jer pitanje nije bilo preteško.

 

Foto:  

 

Neartikulisani zvuci

U tom trenutku, u autobus je zavirila sredovečna žena raščupane prljave duge crne kose, koja joj je u pramenovima zaklanjala lice. Žena je na sebi imala crnu haljinu dugih rukava, barem dva broja veću i vonjala je na memlu. Očajnica je bila toliko pognuta da je gotovo puzila po stepenicama, kao da se vere uz drvo.

Čim su se vrata autobusa zatvorila, očajnica je zakukala. Začuli su se neartikulisani zvuci, koji cepaju dušu i srce.

Mališan ju je netrimice posmatrao. A zatim je razrogačenih očiju pogledao svog oca i briznuo u plač, bacivši mu se oko vrata. Dečak u kolicima je ispustio cuclu iz usta i cmizdreći uvukao glavicu u majčino krilo, koja ga je štitila rukama.

Otac je sinčiću staloženo rekao da ne treba da se plaši tete.

 

Foto:  

 

Dečko je uzeo keksić

Očajnica je čuvši to, podigla glavu i onako iskrivljena sa jednim okom poluzatvorenim, drugim zrikavim i sa izbačenim proređenim zubima - unela se mališanu u lice:

-Neće tebi teta ništa, neeeće... - izgovori piskutavim glasom.

Mališan je počeo da se trese, stiskajući tatu ručicama, moleći ga da idu kući.

-Neće tebi teta ništa, neeeće...- ponavljala je i pružila mališanu keksić u foliji.

Dečko je uzeo poklon, ljubazno se zahvalivši.

Ona je zadovoljno otpuzila u drugi deo autobusa. Na sledećoj stanici je izašla i stala je tako da može da vidi mališana. Mahnula mu je, dok se iz daljine čulo:

-Neeeeće tebi teta ništa...

 

Teti nije dobro

Otac je tada svom sinčiću objasnio da teti nije dobro, ali da ne treba da se plaši više. Mališan je ohrabren, polako i nesigurno podigao ručicu, a onda je uz osmeh mahnuo očajnici.

-Tata, daj mi da probam to što mi je dala teta - reče veselo.

-Ne, to se pokvarilo, vidiš da je crno - zbrza njegov otac i uvuče keksić u džep.

 

Bonus video: