ŠOK OTKRIĆE! Svake nedelje pojedemo po jednu karticu! Stručnjaci savetuju: "Pratite brojeve na ambalaži"

Milioni tona plastike završe na otpadima širom sveta, ali delić toga lancem ishrane dođe i do ljudskog organizma, do beba pogotovo, upozoravaju stručnjaci

Nedeljno unesemo četiri grama plastike, praktično 'pojedemo' jednu kreditnu karticu.

- Ne znamo tačno šta se s njom u organizmu desi - kaže za BBC na srpskom genetičar Miodrag Stojković.

Ono što se zna je da je plastika bukvalno svuda.

Dokazano je da je ima ne samo u vodi iz plastičnih flašica i hrani u plastičnoj ambalaži, već i u medu, soli, šećeru, pivu, kafi i čaju.

- Kad uzmete šolju čaja i stavite onu kesicu, koja je isto od plastike, ona se u vreloj vodi rastvara i dobijete 11 milijardi čestica mikro i nano plastike po šolji čaja - navodi genetičar.

Plastika je, dodaje, posle betona i čelika najviše produkovani materijal na svetu.

- Samo 11 odsto ide u reciklažu, ostalo ide u okolinu i utiče na ljudsko zdravlje - upozorava Stojković.

Foto: Shutterstock

Kako plastika završi u organizmu

Zahvaljujući lancu ishrane.

Na primer, mi bacimo plastiku u đubre, ona ode u reke i okean, to završi u morskim životinjama koje se nađu na našoj trpezi.

Ili, iz okeana čestice plastike ispare, završe u oblaku, kišnicom padnu na zemlju, to ide u biljke, iz biljke u životinje i preko njih do čoveka.

Sa timom naučnika iz Srbije, Španije i Velike Britanije Stojković je u julu ove godine među prvima u svetu istražio štetnost plastike po ljudski embrion.

- Ono što smo videli na matičnim ćelijama i ljudskim embrionima jeste da utiče jako negativno i da može da prouzrokuje sterilitet, jer smanjuje mogućnost usađivanja embriona. Plastika utiče na DNK i tačno smo videli na koje gene, na one koji utiču na rani razvoj pluća, srca, srčanih zalizaka, ali i naš genetski materijal - kaže Stojković.

Kod muškaraca, dodaje, ne postoji slična studija, ali postoji laboratorijska studija koja kaže da plastika smanjuje kvalitet spermatozoida.

- Videli smo kad uđe u ćeliju da ona prouzrokuje njenu smrt, zato što je ljudskom organizmu plastika strano telo i onda organele ne mogu da je razgrade i počinje proces autofagije kada ćelija sama sebe jede i propada - napominje Stojković.

Stojković kaže da ima razloga za brigu, ali ne i za paniku.

- Učestalost pojedinih bolesti porasla je u poslednjih nekoliko decenija, to su neurodegerenerativne bolesti - Alchajmer, demencija, kod dece primetan veliki broj bolesti, a nema odgovora zašto su češće.

- Odgovor se svodi se na zagađenost ljudske sredine, a to je i zagađenost plastikom - podvlači Stojković.

Da štetne hemikalije iz plastike mogu biti problem posebno za decu, navodi i doktorka Jagoda Jorga, specijalistkinja higijene i ishrane.

- Postoje razne vrste plastike, samo neke od njih i u nekim koncentracijama su problematične. One dovode do poremećaja hormonskih funkcija - navodi Jorga za BBC.

Foto: Pixabay

Bebe i plastika

Bebe ne samo da jedu iz plastičnih flašica, već ih posle hranimo plastičnim kašikama i iz plastičnih tanjirića.

Dok koriste flašice svaki dan progutaju milione čestica mikroplastike, pokazalo je istraživanje opisano kao prekretnica u razumevanju uticaja sitnih delova plastike na čoveka, prenosi Gardijan.

Naučnici su utvrdili da preporučena temperatura za njihovu sterilizaciju i pripremu mleka prouzrokuje otpuštanje miliona čestica mikroplastike i milijardu čestica nanoplastike.

Studijom su bile obuhvaćene flašice napravljene od polipropilena i one čine 82 odsto svetskog tržišta.

Glavna alternativa su im staklene flašice.

Flašice za bebe imaju stroge kriterijume.

Za nehemičare važno je znati da postoje plastike klasifikovane brojevima od 1 do 7.

Foto: Pixabay

Šta znače brojevi u trouglovima na plastici?

Na dnu plastične ambalaže u sredini trougla sa strelicama koji simbolizuje reciklažu možete naći brojeve od jedan do sedam.

Međutim, problem je što su oni često slabo vidljivi.

1 (polietilen tereftalat PET ili PETE) Plastične flaše za sokove i izvorsku i mineralnu vodu, providne kutije za pakovanje hrane u supermarketima
2 (poliethilen visoke gustine HDPE) Plastična ambalaža za mleko, flaše za tečni deterdžent, flaše za šampone
3 (polivinil hlorid V ili PVC) Omoti za meso u supermarketima, flaše za jestivo ulje, vodovodne cevi
4 (polietilen niske gustine LDPE) Folije za pakovanje, kese za kupovinu, kese za sendviče
5 (polipropilen PP) Fleksibilne plastične flaše za vodu, čaše za jogurt/pavlaku, kutije za sladoled, plastične posude za mikser
6 (polistiren PS) Jednokratne čaše za kafu, kutije za transport hrane od polistirenske pene
7 ostalo (plastične mase otkrivene nakon 1987) Flašice i cucle za bebe, neke vrste plastičnih flaša za vodu. Napravljena iz novih izvora, kao što su kukuruz, krompir i šećerna repa i drugi sa visokim sadržajem skroba. Ova vrsta plastike od bilja ne može da se reciklira, ali može da se kompostira.

Koji brojevi su dobri, a koje treba izbegavati

Brojevi 2, 4 i 5 - ova tri tipa plastike su najbolji izbor, jer većinom mogu da se recikliraju i ne otpuštaju štetne hemikalije.

Oznaka 1 - dobre za jednokratnu upotrebu i mogu da se recikliraju.

Brojevi 3, 6,7 - plastika koju treba izbegavati

Biologičarka Kristina Pogrmić Majkić posebno skreće pažnju na brojeve 3 i 7.

- Tu treba voditi računa, naročito za decu jer su ona posebno osetljiva i posledice mogu biti dalekosežne - navodi Majkić sa Departmana za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

Ona radi na projektu Detoks, koji finansira Fond za nauku Republike Srbije kroz program za mlade istraživače.

Istražuje da li i kako ftalati - hemikalije iz okoline i nalaze se u plastici - dovode do poremećaja ženskog reproduktivnog sistema i neplodnosti.

Ftalati se koriste da poboljšaju svojstva plastike, objašnjava.

- Plastika za oznakom 3 nalazi se u priboru za domaćinstvo, medicinskoj opremi, PVC i podnim oblogama, kablovima, opremi za bebe, plastičnim igračkama za kupanje, opremi za plažu, delovima automobila.

Onaj miris novog automobila kad uđete potiče od plastike i ftalata", opisuje Majkić sa departamana za biologiju i ekologiju Prirodno matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

Foto: Pixabay

- Za bisfenol A (BPA) koji se nalazi u plastici označenoj sa brojem 7 i ftalate postoje dokazi da remete balans hormona u organizmu, a takve stvari i u malim koncetracijama treba izbegavati - navodi ona.

Od juna 2011. godine u Evropskoj uniji zabranjena je prodaja bočica i cucli za bebe sa BPA, organskom komponentom plastike.

U prodaji su one sa oznakom BPA free (Bez BPA).

Pre nekoliko godina istraživači u Americi apelovali su da plastika na odeljenjima neonatologije može štetno uticati na bebe u inkubatorima, jer su im suviše izložene.

Francuska je prva zemlja koja je zabranila plastiku sa ftalatima u porodilištima i na odeljenjima pedijatrije.

Evropska regulativa je označila ftalate i kao potencijalno kancerogene.

- U medicinskim proizvodima ftalata ima veoma mnogo. Tube za aparate i infuziju, kese u koje se pakuje krv pune su toga i zato često postoji visok nivo ovih materija kod ljudi koji primaju krv - napominje Majkić.

Bonus video:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.